Kako te varaju:Prevare oko Bitcoina i jedno pravilo protiv svake

Najvažnije u nekoliko reči:

Prevara je kad te neko lažima navede da mu daš novac ili pristup novcu. Kod Bitcoina je posledica teža nego kod kartice, jer se poslata transakcija ne može poništiti i nema banke koja bi je vratila.

O piramidalnim šemama, „cloud miningu“ i OneCoinu piše tekst Bitcoin za početnike, a o novčićima koji se naduvaju pa sruše tekst Šta je pump-and-dump prevara? Ovde su prevare koje danas zaista pogađaju ljude, i uz svaku jedno pravilo koje je zaustavlja.

Skoro svaka prevara traži tvoju uplatu ili tvoju frazu

Prevarant ne može sam da uzme bitcoine iz tvog novčanika. Može samo da te navede da mu ih pošalješ sam ili da mu daš frazu za oporavak, 12 ili 24 reči iz kojih nastaju svi ključevi tvog novčanika. Svaki trik u ovom tekstu je samo druga priča koja te vodi do jednog od ta dva koraka.

Zato dva pitanja hvataju većinu prevara:

Koliki je to novac, pokazuju prijave FBI-ju u SAD. Samo u 2025. prijavljeno je 181.565 prevara povezanih sa kriptovalutama i gubitak od 11,37 milijardi dolara, prosečno 62.604 dolara po prijavi (FBI, izveštaj IC3 za 2025, str. 52). Zbirni iznos za Srbiju nismo našli ni u jednom zvaničnom izvoru.

Lažna platforma za ulaganje odnese najviše novca

Na Fejsbuku ili Instagramu vidiš reklamu, ili te pozove ljubazan „savetnik“. Pokaže ti sajt na kome tvoj ulog raste svakog dana, i prvi mali iznos možda zaista podigneš. Onda traži veću uplatu, pa „porez“ ili „naknadu“ za isplatu, a kad prestaneš da plaćaš, nestanu i sajt i savetnik.

Po FBI-ju, ovo je u 2025. bila prevara koja je Amerikancima odnela najviše novca, 7,2 milijarde dolara iz 61.559 prijava (IC3 2025, str. 12 i 53).

Pozivi stižu i iz Srbije

Iza „savetnika“ često stoji pozivni centar (engl. call centre), sala sa desetinama ljudi koji po spisku zovu i ubeđuju. Deo ovakvih prevara vođen je iz Srbije:

Prevare ne idu samo ka strancima. U martu 2026. MUP je saopštio da podnosi krivične prijave protiv troje ljudi koji su tokom 2025. vodili lažnu platformu „OKE Green“ i od mnogo ljudi uzeli višemilionske iznose. Žrtvama su prvo nudili lake zadatke preko interneta, pa tražili sve veće uplate, a novac su pretvarali u kriptovalute (MUP, 21.3.2026.).

U programu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala do 2030. MUP navodi da je prevara 2024. bila svaka treća prijava njegovoj službi za visokotehnološki kriminal, 841 slučaj ili 34%, i da su lažne ponude za ulaganje u kriptovalute u porastu (MUP, program 2026-2030, str. 28 i 33).

Pravilo: ne uplaćuj firmi koje nema u registru Narodne banke Srbije, i ne veruj platformi koja za isplatu traži novu uplatu.

Obećan siguran dobitak je znak za uzbunu. Komisija za hartije od vrednosti ga navodi kao jedan od najčešćih znakova prevare (upozorenje, 4.2.2019.).

Ljubav i prijateljstvo koji se završe uplatom

Poruka „greškom“ stigne na Viber ili Instagram, ili se upoznate na sajtu za upoznavanje. Nedeljama se dopisujete, osoba je pažljiva i uspešna, a usput pomene da dobro zarađuje na kriptovalutama. Onda ti pokaže „svoju“ platformu, i odatle sve ide kao kod lažnog ulaganja.

Ova prevara ima i ime. Pig butchering (kasapljenje svinje) je prevod kineskog izraza „sha zhu pan“. Američka služba za finansijski kriminal objašnjava da prevaranti žrtvu prvo „tove“ poverenjem, kao svinju pred klanje (FinCEN, 8.9.2023.).

Po FBI-ju, iza lažnih ulaganja u kriptovalute uglavnom stoje kriminalne grupe iz jugoistočne Azije, a prevare za njih pod prinudom vode žrtve trgovine ljudima (IC3 2025, str. 12). I MUP navodi „romantične prevare“ među onlajn prevarama u Srbiji (program 2026-2030, str. 30).

Pravilo: ko te upoznao preko interneta i nikad ga nisi video uživo, ne savetuje te o novcu.

Ko ti nudi da vrati ukradeno, vara te drugi put

Posle prevare javi ti se „advokat“, „agencija za povraćaj“ ili neko ko kaže da radi sa policijom. Obećava da će ti vratiti novac, samo prvo treba platiti naknadu. Posle naknade dođe porez, pa još jedna naknada.

FBI je u 2025. dobio 10.516 prijava ovakvih prevara, sa gubitkom od 1,4 milijarde dolara, u koji može da ulazi i novac izgubljen u prvoj prevari (IC3 2025, str. 53). Lažne advokatske kancelarije su od februara 2023. do februara 2024. uzele žrtvama još više od 9,9 miliona dolara (FBI, 24.6.2024.). U Hrvatskoj je policija u Zadru u maju 2026. upozorila na porast poziva koji obećavaju povrat izgubljenog novca ili „zaboravljenu zaradu“ od kriptovaluta, sa štetom od više desetina hiljada evra (PU zadarska, 25.5.2026.).

Pravilo: za povraćaj novca nikad ne plaćaj unapred.

Podrška se nikad ne javlja prva

Postaviš pitanje u grupi na Telegramu, i za par minuta ti se privatno javi „podrška“ sa logom menjačnice. Ili te zove „menjačnica“ i kaže da je tvoj nalog napadnut, pa treba da prebaciš bitcoine na „sigurnu“ adresu ili da upišeš frazu u formular. FBI opisuje baš ovo, nepozvan poziv ili poruku nekog ko se predstavlja kao radnik menjačnice, i savetuje da prekineš razgovor i sam pozoveš zvaničan broj (FBI, 1.8.2024.).

Prevaranti nude i lažne aplikacije. Na sajtovima za upoznavanje žrtvi preporuče „probnu verziju“ aplikacije za ulaganje, a novac koji uplati završi kod njih (FBI, 14.8.2023.). Još primera lažne podrške i lažnih aplikacija ima u tekstu Bitcoin novčanici.

Pravilo: prekini razgovor i sam otvori broj ili stranicu koju znaš od ranije. Frazu ne traži niko pošten.

Lažan sajt izgleda kao pravi, do jednog slova

Fišing (engl. phishing) je lažna poruka koja te vodi na lažan sajt. Stigne mejl da tvoj novčanik treba hitno „ažurirati“ ili da ti je nalog blokiran, sa linkom ka sajtu koji izgleda kao pravi. Ili ime menjačnice potražiš na internetu, a prvi rezultat je plaćen oglas za lažnu kopiju. FBI upozorava da prevaranti baš preko oglasa u pretraživačima podmeću sajtove koji izgledaju kao prave menjačnice (FBI, 21.12.2022.).

Za lažan mejl prevarantu treba samo tvoja adresa. Proizvođaču hardverskih novčanika Ledger su 2020. ukradeni podaci o kupcima, oko milion mejl adresa, a za 9.500 kupaca i više podataka. Proizvođač je tada podsetio da nikad neće tražiti 24 reči fraze (Ledger, 29.7.2020.).

Pravilo: menjačnicu i novčanik otvaraj iz sačuvanog obeleživača, nikad iz linka u poruci ili iz oglasa.

Adresa koju nisi proverio celu može da bude tuđa

Bitcoin adresa je dug niz slova i brojeva, i skoro niko je ne čita celu. Ljudi pogledaju početak i kraj, i na tome rade dva trika.

Podmetnuta adresa u istoriji transakcija

Napadač ti pošalje sitan iznos sa adrese koja počinje i završava se kao adresa sa kojom često radiš. Ta adresa se pojavi u tvojoj istoriji. Sledeći put kopiraš „poznatu“ adresu iz istorije i pošalješ njemu. Ovo se zove trovanje adresa (engl. address poisoning).

Obe adrese su izmišljene, za primer. Prvih osam i poslednjih šest znakova su isti, a sve između je drugačije.

Najveći poznat slučaj desio se 3.5.2024. na mreži Ethereum. Žrtva je poslala oko 68 miliona dolara na lažnu adresu koja je imala istih prvih šest znakova kao prava. Napadač je novac vratio posle šest dana, što je retkost (Chainalysis, 23.10.2024.). Na Ethereumu i mreži BSC istraživači su izbrojali 270 miliona ovakvih pokušaja prema 17 miliona ljudi i 6.633 uspešna napada sa najmanje 83,8 miliona dolara štete (USENIX Security 2025). Bitcoin u tom istraživanju nije meren, ali trik radi sa svakom adresom koja se proverava samo po početku i kraju.

Program koji menja kopiranu adresu

Zlonameran program na računaru prati šta kopiraš. Kad kopiraš adresu, on je u trenutku zameni svojom, pa nalepiš tuđu adresu, a da to ne primetiš. Jedna antivirus kuća je 2023. pratila takav program sakriven u lažnom instalacionom paketu pregledača Tor. Zabeležila je više od 15.000 napada u najmanje 52 zemlje i štetu od najmanje 400.000 dolara (Kaspersky, 28.3.2023.).

Pravilo: adresu uzimaj od primaoca, nikad iz istorije transakcija, i pre slanja je proveri celu. Ako imaš hardverski novčanik, proveri je na njegovom ekranu.

Tvoj broj telefona može da završi u tuđem telefonu

Prevarant ubedi mobilnog operatera da tvoj broj prebaci na njegovu SIM karticu. To se zove zamena SIM kartice (engl. SIM swap). Tvoj telefon odjednom nema mrežu, a on prima tvoje SMS kodove i preko njih menja lozinke na mejlu i menjačnici.

FBI je od 2018. do 2020. dobio 320 prijava ovakvih napada, sa oko 12 miliona dolara štete. Samo u 2021. stiglo ih je 1.611, sa više od 68 miliona dolara štete (FBI, 8.2.2022.).

Pravilo: za menjačnicu i mejl koristi aplikaciju za kodove ili fizički ključ za prijavu, ne SMS. Najbolje od svega je da bitcoini ne stoje na menjačnici.

Niko ne deli bitcoine duplo

Na Jutjubu, na mreži X ili u reklami poznata osoba „deli“ kriptovalute. Pošalji 0,1 bitcoina, vratiće ti se 0,2. Profil izgleda pravo, ispod su komentari zadovoljnih ljudi, a ponuda traje „još samo sat vremena“.

Savezna komisija za trgovinu SAD objašnjava da ovakve „nagradne igre“ obećavaju da će odmah umnožiti ono što pošalješ. Za šest meseci ljudi su prijavili da su prevarantima koji su se predstavljali kao Ilon Mask poslali kriptovalute vredne više od dva miliona dolara (FTC, 17.5.2021.).

Pravilo: ko obećava da će ti vratiti više nego što mu pošalješ, ne vraća ništa.

Uređaj sa već zapisanom frazom je tuđ novčanik

Kupiš hardverski novčanik, mali uređaj koji čuva ključeve van interneta, jeftinije preko oglasa ili od preprodavca. U kutiji je kartica sa već odštampanom frazom i uputstvo da je samo upišeš. Ili uređaj izgleda potpuno pravo, a program u njemu je izmenjen.

Istraživači iste antivirus kuće su 2023. rasklopili lažni Trezor kupljen preko poznatog sajta za oglase. Izgledao je kao pravi, ali je umesto nove fraze uvek davao jednu od 20 fraza unapred upisanih u njegov program (10.5.2023.). Ko zna frazu, zna i ključeve, pa su bitcoini poslati na takav uređaj od prvog dana pripadali napadaču.

I proizvođač čiji su podaci o kupcima procureli 2020. piše da njegov pravi uređaj nikad ne stiže sa već podešenom frazom ili PIN-om (uputstvo proizvođača, 18.9.2026.).

Pravilo: uređaj kupuj od proizvođača ili ovlašćenog prodavca, a frazu mora da napravi sam uređaj, pred tobom.

Sva pravila na jednom mestu

Ako se već desilo, prvo zaustavi štetu

Prevara se ne dešava samo neopreznima. Od 3.780 ljudi koje je FBI u 2025. upozorio da su žrtve lažnog ulaganja, 78% to nije ni znalo (IC3 2025, str. 21). Stid nije razlog da ćutiš, a što pre reaguješ, više možeš da sačuvaš.

Šta dalje?

Prevaranti prodaju obećanja koja niko ne može da proveri. Bitcoin nudi suprotno, pravilo koje svako može da proveri, a najpoznatije je da ukupna količina ima granicu. Zašto je ta granica baš 21 milion i kako je proverava svaki čvor mreže, čitaš u sledećem tekstu, Zašto baš 21 milion bitcoina?

Ko traži tvoju frazu ili tvoju žurbu, traži tvoj novac.