Zašto baš 21 milion bitcoina?
Odakle dolazi granica od 21 milion bitcoina, zašto ih na kraju neće biti baš toliko i kako se nova ponuda polovi sve do 2140. godine.
Sadržaj
Najvažnije u nekoliko reči:
- Satoshi Nakamoto je za granicu od 21 milion BTC rekao da je procena i da je hteo cene slične postojećim valutama.
- Ova granica proizilazi iz tri pravila: blok na svakih deset minuta, prepolovljavanje nagrade na svake četiri godine i početna nagrada od 50 BTC.
- Zbog ograničenja na osam decimalnih mesta stvarna količina iznosi 20.999.999,9769 BTC.
- Više od polovine ukupne količine iskopano je već do prvog halvinga, za manje od četiri godine.
- Poslednji satoši biće iskopan oko 2140. godine.
Zašto 21 milion, a ne 20 ili 100 miliona?
U nekom trenutku svako ko upoznaje Bitcoin postavi isto pitanje: zašto baš 21 milion? Zašto ne 20, 25 ili čak 100 miliona? Odakle dolazi ovaj broj? Satoshi Nakamoto, kako se potpisao tvorac Bitcoina, nikada nije objavio računicu iza tog broja. U jednom mejlu je samo napisao da je to bila procena.
Postoji više teorija o tome. Jedna kaže da je količina bitcoina određena tako da, ako bi se ukupna svetska količina novca prikazala u bitcoinima, jedan cent otprilike odgovara jednom satošiju. Satoši je najmanji deo bitcoina, 0,00000001 BTC. Druga teorija, rasprostranjenija, oslanja se na same tehničke postavke: prosečno vreme bloka od 10 minuta, prepolovljavanje nagrade približno na svake četiri godine i početnu nagradu od 50 BTC po bloku. To prepolovljavanje zove se halving. Kada se sve to spoji, dolazi se upravo do maksimalne ponude od skoro 21 milion bitcoina.
Tri pravila koja zajedno daju 21 milion
Nove bitcoine dobija rudar koji napravi blok. Taj iznos zove se nagrada za blok. Najveći deo su novi bitcoini koje pravila puštaju u opticaj, u kodu subvencija, a ostatak su naknade za transakcije. Iz nje i iz broja blokova između dva halvinga sledi cela računica.
Koliko blokova stane u četiri godine
6 blokova na sat × 24 sata dnevno × 365 dana u godini × 4 godine = 210.240 blokova po ciklusu.
Prema jednoj od teorija, Nakamoto nije želeo tako „nepraktičan“ broj, pa ga je zaokružio na 210.000 blokova po ciklusu.
Nagrade koje se stalno polove daju zbir 100
Zbir svih nagrada za blok u beskonačnosti izgleda ovako:
50 + 25 + 12,5 + 6,25 + 3,125 + … = 100.
Traka od 100 koja se nikad ne prepuni
Nagrade za blok po periodima od 210.000 blokova, svaka upola manja.
- 1. period50Nagrada za blok 50 BTC, puta 210.000 blokova.
- 2. period25Nagrada za blok 25 BTC, puta 210.000 blokova.
- 3. period12,5Nagrada za blok 12,5 BTC, puta 210.000 blokova.
- 4. period6,25Nagrada za blok 6,25 BTC, puta 210.000 blokova.
- 5. period3,125Nagrada za blok 3,125 BTC, puta 210.000 blokova.
- 6. period1,5625Nagrada za blok 1,5625 BTC, puta 210.000 blokova.
- 7. period0,78125Nagrada za blok 0,78125 BTC, puta 210.000 blokova.
- svi kasniji periodi zajedno0,78125Svaki sledeći deo je upola manji od prethodnog, pa svi zajedno nikad ne pređu ovaj ostatak.
Račun iz pravila mreže: zbir teži ka 100, a 210.000 × 100 je 21 milion bitcoina.
Kada se ovo pomnoži sa brojem blokova u jednom ciklusu, dobija se:
210.000 × 100 BTC = 21.000.000 BTC.
Zašto ih na kraju neće biti tačno 21 milion
Bitcoin protokol ima jedno ograničenje, a to je da podržava samo osam decimalnih mesta. Kada halving dovede do nagrade koja bi imala više od osam decimala, sve cifre od devete decimale nadalje se po izvornom kodu jednostavno odbacuju.
Zbog ovog ograničenja ukupna ponuda Bitcoina staje na 20.999.999,9769 BTC, što znači da tehnički neće postojati tačno 21 milion bitcoina. Do punih 21 milion fali 0,0231 BTC, odnosno 2.310.000 satošija. Od tog broja ni 50 bitcoina iz prvog bloka nikad neće moći da se potroše, jer ih pravila ne puštaju u opticaj. Precizniji izraz bio bi: „Postojaće skoro 21 milion BTC“ ili „Maksimalna ukupna količina bitcoina iznosi nešto manje od 21 milion BTC“.
Kako se ponuda puni od 2009. do 2140.
Ključni događaji:
- Do prvog halvinga 28. novembra 2012. iskopano je više od polovine svih mogućih bitcoina.
- Decimala će prvi put morati da bude odsečena na desetom halvingu, kada se nagrada za blok sa 0,09765625 BTC smanji na 0,04882812 BTC, a ne na 0,048828125 BTC.
- Poslednji blok koji rudaru donosi bar jedan ceo bitcoin biće u šestom periodu između dva halvinga, koji traje do oko 2032. godine.
- Poslednji satoši biće iskopan u 33. periodu, oko 2140. godine.
- Od bloka 5.250.000, oko 2108. godine, pa do 2140. u zbiru neće biti dodat nijedan ceo bitcoin.
Kako nastaje 21 milion: svaki period upola manje
Do bloka 972.139 (19.10.2026.) nastalo je 20.100.437,5 BTC, 95,72% svih koji će ikad postojati.
| Godine | BTC po bloku | Novih BTC dnevno | Postoji na kraju perioda |
|---|---|---|---|
| 2009-20121. period | 50 | 7.200 | 50,00% |
| 2012-20162. period | 25 | 3.600 | 75,00% |
| 2016-20203. period | 12,5 | 1.800 | 87,50% |
| 2020-20244. period | 6,25 | 900 | 93,75% |
| 2024-20285. period | 3,125 | 450 | 96,88% |
| 2028-20326. period | 1,5625 | 225 | 98,44% |
| 2032-20367. period | 0,78125 | 112,5 | 99,22% |
| 2036-20408. period | 0,390625 | 56,25 | 99,61% |
| 2040-21409. do 33. period | 0,1953125 i manje | 28,125 i manje | 100,00% |
Izvori: Bitcoin Core, validation.cpp (otvara se u novom prozoru), pravilo GetBlockSubsidy, nagrada 50 BTC koja se polovi svakih 210.000 blokova; mempool.space (otvara se u novom prozoru), otvoreno 19.10.2026, datumi halvinga i poslednjeg bloka. Iznosi su izračunati iz pravila, tačno do satošija. Godine posle 2024. su procena, uz tačno 10 minuta po bloku. Dnevno je 144 bloka.
Koliko će bitcoina biti
Pomeraj kroz halvinge. Svakih 210.000 blokova nagrada se prepolovi.
Izvori: Bitcoin Core, validation.cpp (otvara se u novom prozoru), pravilo GetBlockSubsidy, nagrada 50 BTC koja se polovi svakih 210.000 blokova; mempool.space (otvara se u novom prozoru), otvoreno 19.10.2026, datumi halvinga i poslednjeg bloka. Datumi do 2024. su stvarni. Dalje su procena po deset minuta po bloku, jer tačan datum zavisi od brzine blokova.
Šta granica znači za vrednost Bitcoina
Novac koji niko ne može da doštampa
Za razliku od fiat valuta, novca koji izdaje država i koji može da se štampa u neograničenim količinama, Bitcoin ima matematički zagarantovanu granicu. Zato njegova ponuda raste sve sporije, danas oko 0,8% godišnje, a posle 2140. godine više ne raste. Razlika između novca koji se štampa i novca sa granicom vidi se i na ceni goriva: litar dizela u Srbiji u dinarima i u satošijima, od 2011. do danas.
Retkost koju svako može da proveri
Ova proverljiva oskudica jedan je od ključnih faktora vrednosti Bitcoina. Kako se ponuda približava gornjoj granici od 21 milion (tačnije 20.999.999,9769), novih bitcoina je sve manje. Po nama, zato svaki bitcoin dobija na vrednosti kad god potražnja raste brže od te sve manje nove ponude.
Izdavanje koje se samo gasi
Bitcoin protokol je zamišljen tako da:
- početni period obezbedi visoke nagrade za pokretanje mreže,
- postupno smanjenje nagrada ostavi dovoljno vremena za razvoj ekonomije zasnovane na naknadama za transakcije,
- konačni prestanak izdavanja učini Bitcoin dobrim čuvarom vrednosti.
Šta je Satoshi hteo da postigne
Satoshi je o tome pisao u mejlu programeru Mikeu Hearnu od 12. aprila 2009. Evo njegovih reči:
„Broj novčića i raspored izdavanja izabrao sam po proceni. Bio je to težak izbor, jer kad mreža jednom krene, to je zaključano i ostajemo sa tim. Hteo sam da izaberem nešto što bi dalo cene slične postojećim valutama, ali bez znanja o budućnosti to je veoma teško. Na kraju sam izabrao nešto u sredini.“
U istom mejlu dodaje da će jedan bitcoin vredeti manje od postojećih valuta ako Bitcoin ostane mali. Ako ga bude koristio deo svetske trgovine, tih 21 milion biće za ceo svet, pa će svaki vredeti mnogo više.
Iz same računice mogu da se izvedu i drugi razlozi, ali to je naše tumačenje, a ne njegove reči:
- Psihološka prihvatljivost. Broj koji nije ni premali ni prevelik za globalnu valutu.
- Matematička elegancija. Čist rezultat geometrijske progresije.
- Ekonomska stabilnost. Dovoljno jedinica za globalnu ekonomiju kada se podeli na satošije.
Granica u Satoshijevim rečima
Kad je 8. januara 2009. najavio prvu verziju programa, Satoshi je granicu opisao ovako:
„Ukupno u opticaju biće 21.000.000 novčića. Dobijaće ih čvorovi mreže kada prave blokove, a iznos će se prepolovljavati svake četiri godine.“
Po nama, iz ove jednostavne definicije vremenom se razvio jedan od najelegantnijih i najstabilnijih monetarnih sistema ikada stvorenih.
Namera ili slučajnost?
Posle svega što smo prošli, od matematičke osnove i tehničkih ograničenja do ekonomskih posledica i Satoshijeve vizije, dolazimo do ključnog pitanja. Da li je granica od gotovo 21 milion bila svesno odabrana kao simbol i pažljivo uklopljena u ravnotežu matematike i ekonomije ili je to bila posledica tehničkih odluka koje su se na kraju pokazale genijalnim?
Možda nikada nećemo dobiti jasan odgovor, ali upravo u tome leži lepota Bitcoina. On nas podstiče da promišljamo, analiziramo i postavljamo pitanja. Posle ovog teksta pravi je trenutak da i ti razmisliš. Da li je sve ovo bila namera ili slučajnost?
Šta dalje?
Pre prve verzije programa Satoshi je Bitcoin opisao u kratkom radu od devet strana, koji se zove whitepaper. Šta u njemu piše i šta iz njega i danas učimo, vidimo u sledećem tekstu, Whitepaper o Bitcoinu.
Granicu od 21 milion svaki čvor mreže proverava u svakom novom bloku.
- Zašto baš 21 milion bitcoina?
Tekst 7 od 9