Šta je halving i šta se desilo posle svakog?

Najvažnije u nekoliko reči:

Halving (prepolovljavanje) je trenutak kad se broj novih bitcoina u svakom bloku prepolovi. Rudar za nađen blok dobija nagradu za blok. Nju čine novi bitcoini, koji se zovu subvencija, i naknade iz transakcija u bloku. Halving dira samo subvenciju. Od čega se nagrada sastoji i kako je program računa, objašnjava tekst Nagrada za blok: novi bitcoini i naknade.

Zamisli platu koja se svake četiri godine prepolovi, a posao ostaje isti. Tako izgleda halving za rudara. Ko nađe prvi blok posle halvinga, dobija upola manje novih bitcoina od rudara koji je našao blok pre njega, iako su oba rudara radila isti posao.

Zašto zbog halvinga nikad neće biti više od 21 milion bitcoina i kako se ponuda puni do 2140. godine, piše u tekstu Zašto baš 21 milion bitcoina? Ovde čitaš o samim halvinzima, kad su bili, šta se posle njih desilo rudarima i ceni i kad dolazi sledeći.

Halving dolazi posle broja blokova, a ne na neki datum

Pravila ne znaju za kalendar. Subvencija se prepolovi posle svakih 210.000 blokova (izvorni kod), pa su halvinzi na blokovima 210.000, 420.000, 630.000 i tako dalje. Svaki čvor, računar koji čuva lanac blokova i proverava pravila, za svaki blok sam računa koliko novih bitcoina sme da nastane. Blok sa većom subvencijom odbacuje, kako objašnjava tekst o nagradi.

Mreža cilja jedan blok na deset minuta (izvorni kod). Po tom cilju 210.000 blokova stiže za nešto manje od četiri godine, ali u stvarnosti brže ili sporije. Težina je mera koliko je teško naći blok. Kad rudari dodaju uređaje, blokovi neko vreme stižu brže, dok se težina ne podigne (tekst o rudarenju). Zato se tačan datum halvinga zna tek kad se on približi.

Četiri halvinga do sada

Prvi halving bio je 28. novembra 2012. godine, u bloku 210.000 (mempool.space). Subvencija je pala sa 50 na 25 bitcoina. Drugi je bio 9. jula 2016. (blok 420.000), treći 11. maja 2020. (blok 630.000), a četvrti 20. aprila 2024. (blok 840.000). Od četvrtog halvinga subvencija je 3,125 bitcoina po bloku.

Blok 840.000 je poseban i po naknadama. Za mesto u njemu ljudi su platili 37,63 bitcoina, 12 puta više nego što je u njemu nastalo novih bitcoina, kako piše u tekstu o mempoolu.

Peti halving se očekuje u aprilu 2028.

Peti halving biće na bloku 1.050.000. Subvencija će tada pasti sa 3,125 na 1,5625 bitcoina. Tačan dan još niko ne zna, ali može da se proceni. Najnoviji blok je 22. oktobra 2026. bio 972.636 (mempool.space), pa je do halvinga ostalo 77.364 bloka.

Od četvrtog halvinga blokovi su u proseku stizali na 9 minuta i 57 sekundi. Ako tako nastave, peti halving biće oko 8. aprila 2028. godine. Kad bi svaki blok stigao tačno na deset minuta, bio bi oko 12. aprila. Ovo je procena od 22.10.2026. i pomera se sa svakim blokom koji stigne brže ili sporije.

Svaki halving prepolovi i rast broja bitcoina

Pre prvog halvinga svakog dana je nastajalo oko 7.200 novih bitcoina, 144 bloka po 50. Do halvinga ih je izdato 10,5 miliona. Kad se to preračuna na godinu, broj bitcoina je rastao oko 25% godišnje. Posle halvinga ista računica daje 12,5%.

Tako je bilo i posle svakog sledećeg halvinga. Rast od 8,3% godišnje pao je na 4,2%, a rast od 3,6% na 1,8%. Posle četvrtog halvinga broj bitcoina raste 0,83% godišnje, a posle petog će rasti 0,40%.

Ovaj rast se često zove inflacija Bitcoina. Kod dinara se inflacijom obično zove rast cena, a ne rast broja novčanica, pa to nisu iste mere. Cene u Srbiji su u avgustu 2026. bile 2,2% više nego godinu ranije (Republički zavod za statistiku), a kako su rasle od 2012. godine, pokazuje stranica inflacija u Srbiji. Razlika je u tome što se rast broja bitcoina zna unapred, sve do 2140. godine. Koliko će dinara biti za godinu dana, ne zna se unapred.

Šta rudari urade kad im se plata prepolovi

Za rudara halving znači da isti uređaji i ista struja odjednom donose upola manje novih bitcoina. Naknade ostaju, ali su do sada bile mali deo nagrade (tekst o nagradi). Prvo prestanu da se isplate uređaji koji troše najviše struje za isti posao, mereno u džulima po terahešu (tekst o ASIC rudarima). Proizvođač Canaan u izveštaju za 2025. godinu piše da halving ubrzava zastarevanje manje efikasnih uređaja (izveštaj SEC-u).

Kad rudari ugase uređaje, pada brzina heširanja, broj heševa koje cela mreža izračuna u sekundi. Blokovi tada stižu sporije. Posle 2.016 blokova težina se smanji, pa mreža opet nalazi blok na desetak minuta.

Najveći pad bio je posle trećeg halvinga, u maju 2020. godine. U dve nedelje posle halvinga brzina heširanja bila je 18,6% manja nego u dve nedelje pre njega (mempool.space). Težina je pala dva puta zaredom, za 6,0% i 9,3%. Posle prvog halvinga je takođe pala dva puta, za 2,0% i 11,6%, a posle drugog i četvrtog jednom, za 5,4% i 5,6%.

Mreža nijednom nije stala. U sva četiri slučaja treće prilagođavanje posle halvinga podiglo je težinu, između 1,5% i 14,9%.

Cena je posle halvinga i rasla i padala

O halvingu se najviše priča zbog cene. Očekivanje je jednostavno. Novih bitcoina ima upola manje, pa bi cena trebalo da raste ako potražnja ostane ista.

Godinu dana posle svakog dosadašnjeg halvinga cena je bila viša nego na dan halvinga. Posle prvog oko 82 puta, a posle četvrtog za 31% (Coin Metrics). Posle drugog i četvrtog cena je prvo pala, za 19% i 17%, pa tek onda porasla.

Četiri slučaja nisu pravilo. Halving se zna godinama unapred, a cena zavisi i od mnogo toga drugog. Po nama je zato pogrešno kupovati zbog halvinga i očekivati isto i sledeći put. Posle svakog od prva tri velika vrha cena je padala za više od 75%, kako pokazuje tabela u tekstu Bitcoin od početka do kraja. Ovo nije finansijski savet.

Ključne lekcije:

Šta dalje?

Sada znaš delove od kojih je Bitcoin sastavljen: heš, ključeve, transakcije, rudarenje i nagradu za blok. Kako ih je Satoshi 2008. sklopio u jedan sistem, čitaš u njegovim rečima, u sledećem tekstu, Bitcoin whitepaper: peer-to-peer sistem elektronskog novca.

Koliko će novih bitcoina nastati, zna se za svaki blok do 2140. godine. Koliko će vredeti, ne zna niko.