Šta je rudarenje Bitcoina?

Najvažnije u nekoliko reči:

Rudarenje (engl. mining) je posao kojim nastaje nov blok u lancu blokova. Rudar je učesnik mreže koji taj posao radi. Slaže transakcije u blok i računa heševe dok ne nađe onaj koji mreža prihvata.

Poređenje sa rudarima postoji već u whitepaperu. Satoshi je izdavanje novih bitcoina uporedio sa radom rudara zlata, koji troše resurse da bi zlato ušlo u opticaj. Kod Bitcoina se troše procesorsko vreme i struja (odeljak 6). Ali niko ništa ne kopa. Rudar ne traži bitcoine u zemlji, nego broj koji mu dozvoljava da upiše sledeću stranu zajedničke knjige.

Šta je blok i kako su blokovi vezani, objašnjava tekst Šta je blockchain?, a šta je heš, tekst Šta je heš? Ovde je reč o samom rudarenju, o tome zašto postoji, koliko je teško i ko ga danas radi.

Ko upisuje sledeći blok kad niko nije glavni

Banka sama vodi svoju knjigu i nikoga ne pita. Bitcoin ima hiljade čvorova i svaki ima svoju kopiju lanca blokova i svoj spisak transakcija koje čekaju. Neko mora da odluči koje transakcije ulaze u sledeći blok i kojim redom, a da pri tom niko ne bude šef. Zašto je redosled toliko važan, objašnjava tekst o dvostrukoj potrošnji.

Prvo što pada na pamet je glasanje. Ali na internetu glas ništa ne košta. Jedan čovek može da pokrene hiljadu lažnih učesnika i da preglasa sve ostale. Takav napad se zove Sybil napad.

Whitepaper zato glas ne vezuje za adresu na internetu, nego za rad. Dokaz o radu je u suštini pravilo „jedan procesor, jedan glas“, a odluku većine predstavlja lanac u koji je uloženo najviše rada (odeljak 4). Lažnog učesnika je lako napraviti, a lažan rad nije, jer rad košta struju i opremu.

Dokaz o radu (engl. proof of work) je heš bloka koji ispunjava strog uslov. Do takvog heša se stiže samo isprobavanjem, pa ga je skupo naći, a lako proveriti. Čvoru je dovoljno da izračuna jedan heš i vidi da li blok ispunjava uslov.

Rudarenje je lutrija u kojoj se srećka plaća strujom

Rudar uzme transakcije iz svog mempoola, složi ih u blok i izračuna heš zaglavlja tog bloka. Taj heš je jedna srećka. Ako srećka ne dobije, rudar promeni nonce, broj u zaglavlju bloka, i dobije nov heš, kako pokazuje tekst o hešu.

Srećka dobija kad je heš, čitan kao broj, manji od broja koji se zove cilj (engl. target). Bitcoin Core odbacuje blok čiji je heš veći od cilja, koliko god sve ostalo u bloku bilo ispravno (izvorni kod). Manji broj ima više nula na početku, pa se dobitan heš prepoznaje po nulama.

Koliko je cilj strog, kaže težina (engl. difficulty). Ona pokazuje koliko je puta današnji uslov stroži od uslova iz prvog bloka, čija je težina bila 1. Od 16.10.2026. težina je oko 140.578 milijardi (mempool.space).

Iz težine se računa koliko pokušaja treba za jedan blok. U proseku je to oko 6,04 · 10²³ heševa, broj sa 24 cifre. Na Lotu 7/39 postoji 15.380.937 kombinacija. Čak bi i tri sedmice zaredom bile oko 166 puta verovatnije od toga da jedan heš bude dobitan.

Mreža ipak nalazi blok za desetak minuta, jer rudari zajedno računaju ogroman broj heševa. Brzina heširanja (engl. hashrate) je broj heševa koje cela mreža izračuna u sekundi. Dana 22.10.2026. bila je oko 1,03 · 10²¹ (mempool.space). Jedan savremen uređaj, poput Bitmainovog S23 Hyd, računa 580 hiljada milijardi heševa u sekundi. Kad bi takav uređaj rudario sam, na blok bi čekao u proseku oko 33 godine. Takvi uređaji su ASIC rudari, o kojima piše sledeći tekst.

Lutrija nema pamćenje. Rudar koji već devet minuta ne nalazi blok nije ništa bliži dobitku nego na početku. Svaki pokušaj ima istu šansu, pa onaj ko računa dvaput više heševa u proseku nalazi dvaput više blokova.

Za nađen blok rudar sebi piše prvu transakciju

Prva transakcija u svakom bloku je posebna. Zove se coinbase transakcija i nema ulaz iz ranije transakcije, nego pravi nove bitcoine za onoga ko je našao blok (odeljak 6). Rudar u nju sam upisuje adresu na koju ide nagrada.

Nagrada za blok ima dva dela. Prvi su novi bitcoini, od bloka 840.000 tačno 3,125 po bloku (izvorni kod). Drugi su naknade svih transakcija u bloku. Ako coinbase transakcija isplati makar jedan satoši više od tog zbira, čvorovi odbacuju ceo blok (izvorni kod).

Blok 972.625 našla je rudarska grupa F2Pool 22.10.2026. u 17.00. Njegova coinbase transakcija isplatila je 3,1462496 bitcoina, od toga 3,125 novih i 0,0212496 od naknada (mempool.space).

Nove bitcoine rudar ne može odmah da potroši. Izlaz coinbase transakcije sme da se potroši tek 100 blokova kasnije, oko 17 sati posle nalaska bloka (izvorni kod). Kako se broj novih bitcoina vremenom smanjuje, objašnjava tekst Nagrada za blok.

Težina se sama menja svakih 2.016 blokova

Kad bi rudara bilo dvaput više, a cilj ostao isti, blokovi bi stizali na pet minuta. Kad bi pola rudara ugasilo uređaje, stizali bi na dvadeset. Zato mreža posle svakih 2.016 blokova menja težinu.

Pravilo je upisano u Bitcoin Core. Svaki period od 2.016 blokova, po deset minuta, treba da traje tačno dve nedelje (izvorni kod). Ako je period trajao kraće, težina raste. Ako je trajao duže, težina pada. Menja se onoliko puta koliko je stvarno vreme kraće ili duže od dve nedelje. Promena nikad nije veća od četiri puta, ni naviše ni naniže (izvorni kod).

Novu težinu ne određuje niko. Svaki čvor je sam izračuna iz vremena upisanih u blokove, a blok sa drugačijom težinom odbacuje (izvorni kod). Whitepaper je to opisao kao pokretni prosek, koji podiže težinu kad blokovi stižu prebrzo (odeljak 4).

Poslednja promena bila je u bloku 971.712, 16.10.2026. Prethodnih 2.016 blokova trajalo je oko 13,2 dana, pa je težina porasla za 5,92% (mempool.space).

Kad je Kina krenula protiv rudarenja, mreža je usporila, ali nije stala

Kineska vlada je 21. maja 2021. objavila da će suzbiti rudarenje Bitcoina i trgovinu bitcoinom (gov.cn). Težina je nedelju dana pre toga bila 25.046 milijardi. Zatim je pala četiri puta zaredom. Dana 3. jula 2021. pala je za 27,94%, najviše od kada Bitcoin postoji, a najniža je bila 17. jula, 13.673 milijarde, oko 45% manje nego u maju (mempool.space).

Pad težine znači da je mreža računala mnogo manje heševa nego pre. Period koji se završio 3. jula trajao je oko 19,4 dana umesto dve nedelje, pa su blokovi stizali na oko 14 minuta. Pravilo je posle toga spustilo težinu i blokovi su opet stizali na desetak minuta. Težina je majski vrh prestigla 21. januara 2022. godine.

Zašto se rudaru ne isplati da vara

Pre nego što prihvati blok, svaki čvor proverava sve što može da proveri. Gleda da li je heš manji od cilja i da li je težina tačna (izvorni kod). Gleda i da li svaka transakcija troši UTXO koji postoji (izvorni kod) i da li coinbase transakcija isplaćuje samo onoliko koliko sme. Ako ijedna provera padne, blok je nevažeći, koliko god rada bilo u njega uloženo.

Zamisli rudara koji u blok ubaci transakciju koja troši već potrošen UTXO, ili sebi isplati 10 bitcoina umesto 3,125. On nađe dobitan heš i objavi blok, a čvorovi ga odbace. Ostali rudari nastave da rade na poslednjem ispravnom bloku. Rudar je potrošio struju kao za pravi blok, a nije dobio ni nove bitcoine ni naknade.

Pošten rudar za isti rad dobija nagradu za blok. Tako su pravila napravljena da rudar zarađuje samo ako igra pošteno.

Rudarske grupe dele nagradu po udelima

Ako jedan uređaj na blok čeka 33 godine, malo ko će rudariti sam. Zato se rudari udružuju u rudarske grupe (engl. mining pool). Svi članovi grupe rade na istom bloku, a nagradu za blok koji nađe bilo ko od njih grupa deli svima.

Da bi znala koliko je ko radio, grupa članovima daje mnogo blaži uslov od mrežnog. Heš koji ispunjava taj blaži uslov zove se udeo (engl. share). Za mrežu ne vredi ništa, ali grupi pokazuje koliko je rada član uložio. Udeo pod težim uslovom vredi više (Braiins, pitanja o grupi).

Grupe isplaćuju na različite načine. Braiins Pool, na primer, plaća svaki udeo jednom dnevno, kao da je mreža tog dana našla prosečna 144 bloka, koliko god blokova našla sama grupa. Za to uzima 2,5% (Braiins, nagrade i isplate). Tako mali rudar umesto lutrije od jednom u 33 godine dobija malu, ali redovnu zaradu.

Koliko su grupe velike

U mesecu do 22.10.2026. najveća grupa, Foundry USA, našla je 25,67% blokova. Dve najveće grupe zajedno našle su 46,54%, a tri najveće 63,06% (mempool.space).

To je velika koncentracija. Kod većine grupa transakcije za blok ne bira član, nego grupa (Stratum V2). Grupa zato može da odluči da neku transakciju ne upiše. Ali snaga nije njena. Uređaji pripadaju članovima, a član koji se ne slaže sa grupom može da pređe u drugu. Kad se lanac 2013. godine podelio na dva, baš su dve velike grupe vratile svoje čvorove na stariju verziju i odrekle se nagrade da bi lanac opet bio jedan, kako piše tekst o dvostrukoj potrošnji.

Šta napadač sa 51% snage može, a šta ne može

Šta je napad 51% i kolika je šansa napadača sa manje snage, objašnjava tekst Šta je dvostruka potrošnja? Napadač sa više od polovine ukupne brzine heširanja pravi blokove brže od svih ostalih zajedno, pa njegov lanac pre ili kasnije postane najduži.

Ni tada sistem ne postaje otvoren za proizvoljne izmene, kaže whitepaper (odeljak 11). Za napadača to znači sledeće:

Da bi imao više od polovine snage, napadač bi morao da doda više heševa u sekundi nego što danas računa cela mreža. To je oko 1,8 miliona uređaja poput S23 Hyd, sa strujom za sve njih. Whitepaper računa na to da bi se rudaru sa tolikom snagom više isplatilo da igra po pravilima (odeljak 6).

Rad koji svako može da proveri

Sav taj rad troši mnogo struje. Koliko je troši i odakle ta struja dolazi, piše u tekstu Bitcoin u stvarnosti.

Ključne lekcije:

Šta dalje?

Rudari danas rade sa uređajima koji ne rade ništa drugo osim heševa SHA-256. Kako se od procesora u kućnom računaru stiglo do takvih uređaja, čitaš u tekstu Šta su ASIC rudari?

Sledeći blok ne upisuje onaj ko ima najviše glasova, nego onaj ko je uložio rad. Zato Bitcoinu ne treba šef, a prevara košta više nego što donosi.