Šta su ASIC rudari?

Najvažnije u nekoliko reči:

ASIC rudar je uređaj za rudarenje Bitcoina čiji su čipovi napravljeni za jedan jedini račun. ASIC je skraćenica od engl. application-specific integrated circuit, integrisano kolo za jednu namenu. Taj račun je dvostruki SHA-256, heš zaglavlja bloka, kako ga opisuje tekst o hešu. Ništa drugo takav čip ne ume. Ne može da otvori stranicu, pusti film ni da rudari neki drugi novac sa drugačijim računom.

Zašto rudari uopšte računaju heševe i kako se bira ko upisuje sledeći blok, objašnjava tekst Šta je rudarenje Bitcoina? Ovde je reč o samim mašinama, o tome odakle su došle, šta troše i ko ih pravi.

Brzina uređaja se meri brojem heševa u sekundi. To je njegova brzina heširanja (engl. hashrate). Danas se piše u TH/s, terahešovima u sekundi. Jedan TH/s je hiljadu milijardi heševa u sekundi.

Od procesora u računaru do čipa koji ume samo jedno

U početku je rudario običan računar

Već prvi Bitcoin program imao je ugrađenog rudara. Satoshi je 8. januara 2009. u najavi prve verzije napisao da je dovoljno uključiti opciju „Generate Coins“ i da će običan računar za nekoliko sati napraviti nove bitcoine (mejl). Rudar je računao na procesoru (CPU), istom čipu koji pokreće ceo računar (izvorni kod iz 2009. godine).

Procesor ume sve, ali zato ni u čemu nije najbrži. Rudar ugrađen u program postojao je do izdanja Bitcoin Core 0.13.0 od 23. avgusta 2016. godine. Tada je uklonjen, jer je rudarenje procesorom odavno bilo beskorisno, kako kaže obaveštenje o izdanju.

Grafička karta radi hiljade istih računa odjednom

Grafička karta (GPU) ima hiljade jednostavnih jezgara koja istovremeno rade isti račun, svako nad svojim podacima. Za sliku na ekranu to je idealno, a za heševe takođe. Satoshi je to video unapred. U decembru 2009. napisao je na forumu bitcointalk: „Trebalo bi da se džentlmenski dogovorimo da trku u grafičkim kartama odložimo koliko god možemo, za dobro mreže.“

Dogovor nije dugo trajao. Programer Laszlo Hanyecz je 10. maja 2010. objavio da ima radni prototip rudarenja grafičkom kartom. Od 1. oktobra 2010. postojao je rudar otvorenog koda za grafičke karte koji je mogao da pokrene svako. Jedna karta Radeon HD 5870 računala je oko 290 miliona heševa u sekundi, oko 59 puta više od četvorojezgarnog procesora tog vremena (izvori u grafikonu ispod).

FPGA ploča troši manje struje za isti posao

FPGA (engl. field-programmable gate array) je čip čija se unutrašnja kola mogu povezati na novi način i posle izlaska iz fabrike. Za rudarenje se kola slože tako da rade samo heš. U maju 2011. objavljen je prvi rudar otvorenog koda za FPGA.

FPGA ploča nije bila brža od grafičke karte, ali je trošila mnogo manje struje. Ploča ZTEX 1.15x računala je 210 miliona heševa u sekundi na 9,4 W (ZTEX), a grafička karta je za isti posao trošila oko 14 puta više energije.

ASIC čip ume samo jedan račun

Sledeći korak je bio čip koji se ne preuređuje, nego se od početka pravi samo za SHA-256. Prve takve mašine stigle su početkom 2013. godine. Firma BitSyncom je 20. januara 2013. javila da je prvi Avalon poslat kupcu (bitcointalk). Taj kupac, programer Jeff Garzik, izmerio je 67,5 milijardi heševa u sekundi, koliko i više od dvesta karata HD 5870 zajedno.

Iste godine stigli su i mali ASIC rudari na USB-u. Block Erupter firme ASICMiner računao je 336 miliona heševa u sekundi i napajao se samo iz USB priključka (bitcointalk). Bitmainov Antminer S9 iz 2016. godine računao je 14 TH/s na 1.375 W (bitcointalk). To je brzina oko 48.000 karata HD 5870. Danas S23 Hyd, isti uređaj koji pominje tekst o rudarenju, računa 580 TH/s na 5.510 W.

Najvažniji broj je koliko struje uređaj troši za isti posao

Brzina sama malo govori. Dva slabija uređaja zajedno računaju koliko i jedan jači. Ono što odlučuje je koliko struje uređaj potroši za isti broj heševa. To se meri u džulima po terahešu (J/TH), odnosno koliko energije ode na hiljadu milijardi heševa.

Račun je jednostavan. Snaga u vatima podeli se brzinom u TH/s. S23 Hyd troši 5.510 W i računa 580 TH/s, pa je to 9,5 J/TH. Za hiljadu milijardi heševa potroši otprilike onoliko energije koliko LED sijalica od 10 W za jednu sekundu.

Svi rudari za isti rad u proseku dobijaju isto, jer nagrada zavisi samo od broja heševa. Zato zarađuje onaj ko za taj broj heševa plati najmanje struje. Kad izađe uređaj sa manjom potrošnjom po terahešu, stari prvo prestanu da se isplate tamo gde je struja skupa.

Procesor iz 2010. godine trošio je oko 19 miliona džula po terahešu, a S23 Hyd troši 9,5. To je oko dva miliona puta manje energije za isti posao.

Šta rudar plaća pored samog uređaja

Uređaj je samo prvi trošak. Bitmainov S21 XP, savremen uređaj hlađen vazduhom, 22.10.2026. košta 4.590 dolara i računa 270 TH/s na 3.645 W. Posle kupovine dolaze ovi troškovi:

Toplotu velike rudarske farme ne rasteruju samo ventilatorima. Kod hlađenja vodom kroz uređaj teče voda ili antifriz, kao kod S23 Hyd. Kod potapanja ceo uređaj stoji u posebnom ulju koje ne provodi struju. Canaan navodi da takvi uređaji računaju brže, bolje odvode toplotu i manje se troše od onih sa ventilatorima (izveštaj SEC-u).

Na kućnoj struji u Srbiji račun za struju je veći od zarade

Ovo je primer, sa brojevima od 22.10.2026. Ovo nije finansijski savet.

Zarada. U poslednja 144 bloka, otprilike jedan dan, rudari su zajedno dobili 453,05 bitcoina, računajući nove bitcoine i naknade. Cela mreža je računala oko 1,03 · 10²¹ heševa u sekundi (mempool.space). Kad se nagrada podeli na tu brzinu, jedan TH/s donosi oko 0,00000044 bitcoina (44 satošija) dnevno. Ta mera se zove i heš cena (engl. hashprice). Jedan bitcoin je istog dana vredeo oko 8.549.023 dinara (mempool.space u evrima, po srednjem kursu NBS). S21 XP bi za 30 dana zaradio oko 0,00358 bitcoina, oko 30.566 dinara.

Struja. EPS domaćinstvima naplaćuje kilovat-sat po zonama potrošnje (EPS, cene). Na brojilu sa jednom tarifom, prvih 350 kWh u mesecu je zelena zona, po 8,4119 dinara. Od 351 do 1.200 kWh je plava zona, po 12,6178. Sve preko toga je crvena zona, po 25,2356 dinara, tri puta skuplje od zelene. Na to se plaćaju akciza od 7,5% i PDV od 20%.

Recimo da kuća već troši 350 kWh mesečno. Tada svih 2.624 kWh rudara ide u plavu i crvenu zonu. Struja za njega košta oko 71.599 dinara mesečno.

Rudar bi za mesec izgubio oko 41.000 dinara, a to je pre nego što je otplaćen ijedan dinar od uređaja. Zato se na kućnoj struji u Srbiji rudarenje ne isplati, kako kaže i tekst za početnike. Velike farme stoje tamo gde je struja mnogo jeftinija. Zarada se menja i sa cenom bitcoina, i sa ukupnom brzinom heširanja, i sa svakim halvingom.

Rudarenje kod kuće kao grejanje ili hobi

Postoje i mali ASIC rudari za kuću. Canaan prodaje Avalon Nano 3S kao stoni grejač koji rudari. Računa 6 TH/s na 140 W, a buka mu je 33 do 40 decibela.

Kod grejača račun izgleda drugačije. Svaka grejalica pretvara struju u toplotu, a ova usput i rudari. Ako bi Nano 3S radio ceo mesec, struja bi u plavoj zoni koštala oko 1.641 dinar, a zarada bi bila oko 679 dinara. Ko bi tu toplotu ionako dobijao iz struje, deo računa vraća u satošijima.

Za ljubitelje postoji i Bitaxe, rudar čiji su crteži i program otvoreni za svakoga. Koristi Bitmainov čip iz uređaja S21 Pro i računa oko 1,2 TH/s. Kao i svaki rudar, može da traži blok sam ili da se pridruži rudarskoj grupi.

Nekoliko proizvođača je slaba tačka, ali ne i ključ mreže

ASIC rudare pravi mali broj firmi. Canaan u izveštaju za 2025. godinu piše da je tržište rudarskih uređaja „relativno koncentrisano, sa nekoliko velikih igrača“ i da je većina njegovih glavnih konkurenata iz Kine (izveštaj SEC-u). U prospektu iz 2019. godine Canaan je naveo procenu koju je sam platio. Po njoj su Bitmain, Canaan i Ebang u prvoj polovini 2019. prodali 95% svih rudara, mereno brzinom heširanja (prospekt). Ta procena je stara i u njoj nema proizvođača MicroBT, koji danas prodaje uređaje Whatsminer.

Same čipove ovi proizvođači najčešće ne prave sami. Canaan nema svoju fabriku čipova, nego ih naručuje od drugih (izveštaj SEC-u), a ranije je kao glavnog partnera navodio tajvanski TSMC (izveštaj za 2019).

Po nama je to stvarna slabost. Kad bi nekoliko fabrika stalo ili kad bi neka država zabranila izvoz, novih uređaja bi neko vreme bilo manje. Ali proizvođač nema vlast nad pravilima. Uređaj posle prodaje pripada kupcu, a svaki blok proveravaju čvorovi, koliko god snage stajalo iza njega, kako piše u tekstu o varanju rudara. Opasnost bi nastala tek kad bi jedan učesnik imao više od polovine ukupne brzine heširanja. Šta bi tada mogao, a šta ne, objašnjava odeljak o napadu 51%.

Na tržište dolaze i novi. Firma Block je 2024. najavila svoj rudarski čip od 3 nanometra (Block). U avgustu 2025. predstavila je Proto Rig, uređaj u kome se menjaju pojedine ploče sa čipovima umesto celog uređaja, i Proto Fleet, besplatan program otvorenog koda za upravljanje rudarima (Block).

Ima i jedna stvar koju ASIC rudar ne može. Kad bi Bitcoin promenio heš funkciju, svi današnji ASIC rudari bi postali bezvredni, jer znaju samo SHA-256. Takva promena bi bila izmena pravila mreže, o kojoj piše tekst o soft forku i hard forku.

Sav taj rad troši mnogo struje, a koliko je troši cela mreža, piše u tekstu Bitcoin u stvarnosti.

Ključne lekcije:

Šta dalje?

Za svaki nađen blok rudar dobija nagradu, nove bitcoine i naknade iz bloka. Od čega se ta nagrada sastoji i zašto se broj novih bitcoina vremenom smanjuje, čitaš u tekstu Nagrada za blok: novi bitcoini i naknade.

Bolji uređaji ne menjaju pravila Bitcoina. Menjaju samo to ko i koliko jeftino nalazi sledeći blok.