Nagrada za blok:Novi bitcoini i naknade
Od čega se sastoji nagrada za blok, kako program računa nove bitcoine, koliki su deo nagrade bile naknade od 2009. do danas i šta biva sa bezbednošću mreže kad novih bitcoina bude sve manje.
Sadržaj
Najvažnije u nekoliko reči:
- Nagrada za blok ima dva dela. To su novi bitcoini, koji se zovu subvencija, i naknade iz transakcija u bloku.
- Halving prepolovljava samo subvenciju. Naknade zavise od toga koliko ljudi šalje transakcije i koliko plaćaju.
- Subvencija se prepolovi posle svakih 210.000 blokova, a svaki čvor je za svaki blok računa sam.
- Od 2009. do danas naknade su bile mali deo nagrade. Najviše su donele 2017. godine, 12,8%.
- Kad subvencija postane mala, rudare će plaćati uglavnom naknade. Da li će to biti dovoljno, danas niko ne zna.
- Rudar sme da uzme manje nego što pravila dozvoljavaju. Ono što ne uzme ne dobija niko.
Nagrada za blok (engl. block reward) je iznos koji rudar sebi isplati kad nađe blok. Ima dva dela. Subvencija (engl. block subsidy) je deo koji čine novi bitcoini, koje pravila puštaju u opticaj, od 2024. godine 3,125 po bloku. Naknade su zbir onoga što su pošiljaoci platili za svoje transakcije u tom bloku.
Zamisli stari šalter za isplatu. Posle svakog nađenog bloka rudar tu podiže platu u dva dela. Prvi deo isplaćuje sama mreža, po tabeli poznatoj unapred. Drugi deo su platili ljudi čije je transakcije rudar upisao u blok.
Kako rudar nalazi blok, objašnjava tekst Šta je rudarenje Bitcoina?, a kako nastaje naknada, tekst Šta je mempool? Ovde je reč o samoj nagradi, o tome kako se računa, koliko od nje plaćaju korisnici i šta biva kad novih bitcoina bude sve manje.
Nagradu čine novi bitcoini i naknade
Rudar nagradu isplaćuje sebi u prvoj transakciji bloka, koja se zove coinbase transakcija. Ime nema veze sa menjačnicom Coinbase. Na engleskom znači otprilike „osnova za novčiće“, jer jedino ova transakcija pravi nove bitcoine.
Koliko rudar sme da isplati, proverava svaki čvor, kako objašnjava tekst o rudarenju. Satoši je najmanji deo bitcoina, a jedan bitcoin ima 100 miliona satošija. Rudar sme da isplati subvenciju i naknade, a ni satoši više.
Dva dela nagrade se ponašaju sasvim različito. Subvencija je ista u svakom bloku i prepolovi se posle svakih 210.000 blokova, otprilike na četiri godine. To prepolovljavanje zove se halving. Naknade se menjaju od bloka do bloka, prema tome koliko transakcija čeka i koliko su pošiljaoci spremni da plate.
Zato rečenica „halving prepolovljava nagradu rudara“ nije sasvim tačna, iako se često čuje. Halving prepolovljava samo subvenciju. U bloku 840.000, prvom sa prepolovljenom subvencijom, rudar je od naknada dobio 12 puta više nego novih bitcoina, kako piše u tekstu o mempoolu.
Dva dela nagrade za blok
Halving dira samo jedan od njih.
| Pitanje | Subvencija | Naknade |
|---|---|---|
| Ko plaća | mreža, po pravilima, novim bitcoinima | pošiljaoci transakcija u bloku |
| Koliko po bloku | 3,125 bitcoina od 2024. godine, u svakom bloku isto | menja se od bloka do bloka |
| Šta joj radi halving | prepolovi je posle svakih 210.000 blokova | ništa |
| Udeo u nagradi 2026. (do 22. oktobra) | više od 99% | 0,6% |
Izvor: mempool.space, naknade po bloku (otvara se u novom prozoru), otvoreno 22.10.2026, udeo naknada u nagradi.
Subvenciju svaki čvor računa sam
Koliko novih bitcoina sme da nastane u bloku, ne odlučuje niko. Broj se računa iz visine bloka, njegovog rednog broja u lancu. Pravilo je kratko. Na početku je subvencija bila 50 bitcoina, a posle svakih 210.000 blokova prepolovi se. Blok 972.625 došao je posle četiri halvinga, pa je njegova subvencija 3,125 bitcoina. U programu Bitcoin Core to radi funkcija od svega nekoliko redova (izvorni kod).
Program subvenciju drži u satošijima i deli je na pola bez decimala. Posle 32 halvinga ostaje jedan satoši, a posle 33 subvencija je nula. Biće to od bloka 6.930.000, oko 2140. godine. Usput, na desetom halvingu, broj prvi put neće moći tačno da se prepolovi, pa se ostatak odbacuje, kako piše u tekstu Zašto baš 21 milion bitcoina?
Svaki čvor ovo pravilo primenjuje sam, za svaki blok koji primi. Zato nijedan rudar ne može sebi da isplati bitcoin više, a da mu ostatak mreže ne odbaci blok.
Zašto se subvencija uopšte smanjuje
Whitepaper subvenciji daje dva posla. Prvi je da pusti nove novčiće u opticaj, jer ne postoji centralna vlast koja bi ih izdavala. Drugi je da čvorove podstakne da podržavaju mrežu (odeljak 6). U istom odeljku piše i šta biva kasnije. Kad unapred određen broj novčića uđe u opticaj, podsticaj može potpuno da pređe na naknade i da bude bez inflacije.
Iz toga sledi i zašto subvencija ide od velike ka maloj. U prvim godinama transakcija je bilo malo, pa bi rudari bez subvencije radili skoro besplatno. Što je subvencija manja, to veći deo plate rudara treba da dođe od korisnika. Raspored je poznat unapred, pa svako može da izračuna koliko će novih bitcoina nastati u bilo kom budućem bloku. Kako se ponuda puni do 2140, za svaki period između dva halvinga, pokazuje tekst o granici od 21 milion.
Sve što rudari dobiju za blokove zove se i bezbednosni budžet (engl. security budget). Što je on veći, to rudari mogu da plate više uređaja i struje, a napadaču treba više od toga da bi ih nadjačao. Zato će od visine naknada jednog dana zavisiti i to koliko je mreža zaštićena.
Koliki deo nagrade su bile naknade
Od 2009. do danas naknade su bile mali deo nagrade. Najveći godišnji udeo imale su 2017. godine, 12,8%. U 2023. su donele 6,5% nagrade, godinu kasnije 6,6%, a u 2025. samo 1,0%. U 2026, do 22. oktobra, donele su 0,6%. Od svakih 100 bitcoina koje su rudari te godine dobili, manje od jednog je došlo od naknada (mempool.space).
Naknade su do danas bile mali deo nagrade
Udeo naknada u nagradi za blok, po godinama, od 2009. do 22.10.2026. Isprekidane linije su godine halvinga.
Brojevi sa grafikona
| Godina | Udeo naknada |
|---|---|
| 2009 | manje od 0,01% |
| 2010 | manje od 0,01% |
| 2011 | 0,10% |
| 2012 | 0,26% |
| 2013 | 0,98% |
| 2014 | 0,32% |
| 2015 | 0,60% |
| 2016 | 2,14% |
| 2017 | 12,80% |
| 2018 | 3,47% |
| 2019 | 2,85% |
| 2020 | 5,71% |
| 2021 | 6,35% |
| 2022 | 1,62% |
| 2023 | 6,52% |
| 2024 | 6,62% |
| 2025 | 1,04% |
| 2026 (do 22.10.) | 0,64% |
Izvori: mempool.space, nagrada po bloku (otvara se u novom prozoru), otvoreno 22.10.2026, dnevni prosek nagrade po bloku od 2009; mempool.space, naknade po bloku (otvara se u novom prozoru), otvoreno 22.10.2026, dnevni prosek naknada po bloku od 2009. Udeo je zbir dnevnih proseka naknada po bloku podeljen zbirom dnevnih proseka cele nagrade, pa svaki dan vredi isto.
Pojedinačni dani umeju da budu sasvim drugačiji. Najveći dnevni udeo u celom nizu bio je na dan četvrtog halvinga, 20. aprila 2024. godine, 75,4%. Tog dana su naknade u proseku donosile tri puta više od subvencije.
Šta biva sa bezbednošću kad subvencija bude mala
U 2026. subvencija donosi više od 99% nagrade. Svaki sledeći halving je prepolovi. Da li će cena bitcoina i naknade porasti dovoljno da to nadoknade, ne zna se unapred.
Satoshi je očekivao da će naknade preuzeti. U februaru 2010. napisao je na forumu (bitcointalk):
„Za nekoliko decenija, kad nagrada postane premala, naknada za transakcije postaće glavna zarada čvorova. Siguran sam da će za 20 godina biti ili ogroman broj transakcija ili nijedna.“
Istraživači sa Univerziteta Prinston su 2016. godine opisali drugu stranu. Po njihovom modelu, mreža u kojoj nagradu čine samo naknade može da postane nestabilna (rad). Subvencija je u svakom bloku ista, a naknade nisu. Ako je u poslednjem bloku bilo mnogo naknada, rudaru može da se isplati da taj blok ne nastavi, nego da ga nađe ponovo i naknade uzme sebi. Po radu, takvo ponašanje bi donelo mnogo odbačenih blokova i olakšalo napad većinom snage. Sami autori kažu da njihov simulator ne može da prikaže rudarske grupe ni transakcije koje ne stižu ravnomerno.
Po nama, nijedna strana danas nema dokaz, jer to vreme još nije došlo. Subvencija će biti bar jedan ceo bitcoin do oko 2032. godine, a nula tek oko 2140 (raspored izdavanja). Do tada ima vremena da se vidi da li će ljudi za mesto u bloku plaćati dovoljno da napad na mrežu ostane preskup. Grafikon iznad pokazuje da su naknade danas daleko od toga da same plate rudare.
Šta još piše u coinbase transakciji
Coinbase transakcija nema pravi ulaz, jer ne troši ničije bitcoine. Ipak ima polje za ulaz, kao svaka druga transakcija, i u njemu rudar ne mora ništa da otključava. Zato mu to polje služi kao mesto za beleške.
Pravila traže samo dve stvari. Polje mora da ima od 2 do 100 bajtova (izvorni kod). Od bloka 227.931 mora i da počne visinom bloka (BIP 34, izvorni kod). Ostatak rudar popunjava sam (izvorni kod).
Šta je rudar upisao u ulaz coinbase transakcije
Blok 972.625, nađen 22.10.2026. Polje ima 100 bajtova, svaki je zapisan sa dve heksadecimalne cifre.
03 51 d7 0e 2c fa be 6d 6d 30 b5 43 78 0b df d3 fd 72 21 a4 c4 ac d9 41 4f 61 03 8f 3a a9 1e 3e 07 67 a4 ca a0 7d 3f 1b 4f 10 00 00 00 f0 9f 90 9f 09 2f 46 32 50 6f 6f 6c 2f 73 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 00 05 00 40 84 20 00
- Visina blokaPrvi bajt kaže da slede tri. Bajtovi 51 d7 0e, čitani od poslednjeg, daju 0e d7 51, to jest 972.625.
- Ime grupeBajtovi koji se čitaju kao slova „/F2Pool/“.
- Sve ostaloBajtove koji nisu podebljani grupa bira sama. Pravila ih ne čitaju, samo broje da polje nije duže od 100 bajtova.
Izvori: mempool.space, blok 972.625 (otvara se u novom prozoru), otvoreno 22.10.2026, ulaz coinbase transakcije; BIP 34 (otvara se u novom prozoru), 2012, visina bloka na početku polja; Bitcoin Core 31.1, tx_check.cpp (otvara se u novom prozoru), 2026, polje od 2 do 100 bajtova.
U bloku 972.625 grupa F2Pool je iskoristila svih 100 bajtova. Na početku je visina bloka, a usred polja ime grupe, „/F2Pool/“ (mempool.space).
Polje služi i kao dodatni brojač
Rudar menja nonce, broj u zaglavlju bloka, dok ne nađe dobitan heš. Taj broj ima 32 bita, pa samo oko 4,3 milijarde vrednosti (izvorni kod). Uređaj poput Bitmainovog S23 Hyd sve ih isproba za oko sedam milionitih delova sekunde.
Zato rudar menja i nekoliko bajtova u ulazu coinbase transakcije. Time se menja heš te transakcije, a sa njim i zaglavlje bloka, koje nosi otisak svih transakcija (izvorni kod). Tako rudar dobija nove pokušaje. Ti bajtovi se zovu extranonce (dodatni nonce, izvorni kod).
Najpoznatija beleška stoji u prvom bloku
U ovo polje je Satoshi 3. januara 2009. upisao naslov iz britanskih novina, o čemu piše tekst Šta je Bitcoin genesis blok? Nagradu iz tog bloka, 50 bitcoina, niko ne može da potroši. Program transakciju prvog bloka preskače i nikad je ne dodaje u spisak bitcoina koji mogu da se troše (izvorni kod, tekst o genesis bloku).
Nagradu koju rudar ne uzme ne dobija niko
Pravila određuju samo gornju granicu. Čvor odbacuje blok čija coinbase transakcija isplati više od subvencije i naknada (izvorni kod). Manji iznos pravilima ne smeta. Ono što rudar ne uzme ne prelazi u sledeći blok i ne pripada nikome. Ti bitcoini nikad neće ni nastati.
Bilo je i takvih blokova. U bloku 124.724, nađenom 18. maja 2011. godine, rudar je smeo da uzme 50,01 bitcoina, a uzeo je 49,99999999. Izgubio je 0,01000001 bitcoina (mempool.space). U bloku 501.726, nađenom 30. decembra 2017. godine, coinbase transakcija nije isplatila ništa, a druge transakcije u bloku nije ni bilo. Subvencija od 12,5 bitcoina zauvek je ostala neizdata (mempool.space).
Nagrada koju rudar nije uzeo
U bitcoinima. Smeo je subvenciju i naknade iz bloka.
| Blok | Smeo da uzme | Uzeo | Zauvek neizdato |
|---|---|---|---|
| 124.72418.5.2011. | 50,01 | 49,99999999 | 0,01000001 |
| 501.72630.12.2017. | 12,5 | 0 | 12,5 |
Izvori: mempool.space, blok 124.724 (otvara se u novom prozoru), otvoreno 3.11.2026, subvencija, naknade i isplata coinbase transakcije; mempool.space, blok 501.726 (otvara se u novom prozoru), otvoreno 3.11.2026, subvencija, naknade i isplata coinbase transakcije.
Zbog ovakvih blokova bitcoina će na kraju biti još malo manje od 20.999.999,9769, broja iz teksta o 21 milionu.
Ključne lekcije:
- Nagrada za blok su subvencija i naknade. Halving prepolovljava samo subvenciju.
- Subvenciju svaki čvor računa sam, iz visine bloka. Posle 33 halvinga ona je nula.
- Naknade su do danas bile mali deo nagrade, u najboljoj godini 12,8%.
- Da li će jednog dana same naknade čuvati mrežu, otvoreno je pitanje, a za odgovor ima još decenija.
- Rudar sme da uzme manje od dozvoljenog, a nikad više.
Šta dalje?
Subvencija je do sada prepolovljena četiri puta. Kako su izgledali ti halvinzi i šta su značili za rudare, čitaš u tekstu Šta je halving i šta se desilo posle svakog?
Koliko novih bitcoina nastaje, kaže račun koji svaki čvor ponavlja sam. Koliko vrede naknade, odlučuju ljudi koji šalju transakcije.
- Nagrada za blok: novi bitcoini i naknade
Tekst 11 od 14