Šta je blockchain?
Šta je lanac blokova, kako ga heševi drže na okupu i zašto se jednom upisano ne može tiho prepraviti.
Sadržaj
Najvažnije u nekoliko reči:
- Blockchain (lanac blokova) je baza podataka koja postoji u mnogo istih kopija, bez centralnog autoriteta.
- Blokovi su povezani heševima, pa zapis koji je jednom upisan praktično ne može da se promeni.
- Ispravnost zapisa čuva mehanizam konsenzusa, kod Bitcoina dokaz o radu.
- Rezultat je mreža otporna na cenzuru, decentralizovana i u potpunosti neutralna.
Blockchain radi kao notar, a da notara nema
U medijima se blockchain često opisuje neprecizno ili površno. Ovaj sistem najbolje razumemo kroz njegove glavne osobine.
Pojednostavljeno, blockchain (na srpskom lanac blokova) je distribuirana baza podataka. To znači da ista kopija stoji na mnogo računara, a ne na serveru jedne firme. Podaci se upisuju po unapred zadatim pravilima, a nov zapis važi tek kad se učesnici mreže slože oko njega. To slaganje se zove konsenzus.
Dogovor bez šefa je stari problem računarstva. Kako da se mnogo računara koji se ne poznaju složi oko iste istorije, kad niko ne presuđuje, a neki od njih možda lažu? Zove se problem vizantijskih generala. Kako ga Bitcoin rešava dokazom o radu, objašnjava tekst Problem vizantijskih generala.
Da bi se svi složili šta trenutno važi, mreža koristi mehanizme koje možemo da zamislimo kao „digitalnog super-notara“ sa ovim osobinama:
- Neutralnost. Nijedan učesnik i nijedna transakcija nemaju prednost.
- Decentralizovanost. Ne postoji jedno središte koje može da nametne kontrolu.
- Otvoren pristup (engl. permissionless). Mreža nema vlasnika ni monopola nad uslugom, a za učešće ne treba ničija dozvola.
- Nepromenljivost. Jednom potvrđen zapis praktično ne može da se izmeni unazad.
- Objektivnost. Šta je istina određuju pravila protokola, a ne neki spoljni autoritet.
Svrha ovih mehanizama je da odrede i sačuvaju zajedničku „istinu“ u bazi podataka, bez oslanjanja na jednu instituciju. Zajedno, ove osobine omogućavaju da ljudi koji se ne poznaju veruju istom zapisu.
Svaki blok ima zaglavlje i telo
Kao što ime kaže, blockchain se sastoji od blokova povezanih u lanac. Blokove vezuje heš, kratak otisak podataka koji postaje sasvim drugi kad se promeni i jedan znak (šta je heš). Svaki blok ima dva glavna dela:
1. Zaglavlje bloka (engl. block header)
- Verzija, broj koji kaže po kojim pravilima je blok napravljen
- Veza sa prethodnim blokom, odnosno heš prethodnog bloka u lancu
- Merklov koren, jedan heš koji sažima sve transakcije u bloku
- Vremenski žig, trenutak kad je blok napravljen
- Težina, cilj koji heš bloka mora da dostigne
- Nonce (od engl. number used once, broj korišćen jednom), potreban za dokaz o radu
2. Telo bloka (engl. block body)
- Broj transakcija u bloku
- Spisak transakcija, odnosno sve transakcije uključene u blok
Ovako izgledaju zaglavlje i telo stvarnog bloka 972.139, iskopanog 19.10.2026. Prvi blok je imao jednu transakciju, a ovaj ih ima 3.034.
Šta je u bloku 972.139
Stvarni podaci bloka iskopanog 19.10.2026. Svaki blok ima ista polja u zaglavlju, a razlikuju se samo vrednosti.
Zaglavlje bloka (80 bajtova)
- Verzija
- 537.124.864Koja pravila blok poštuje.
- Heš prethodnog bloka
- 000000000000000000006fd13dd26aed2b44fb34fcc4a7caa1a1179fa3acd9cfOtisak bloka 972.138. Ovim poljem se blok vezuje za lanac.
- Merklov koren
- 69f06d9caf30547a7fc2ccf0094ea4abee706a703217ab51ee8983bf3a31e02fJedan heš koji sažima sve transakcije iz tela bloka.
- Vreme
- 19.10.2026. u 11:59:24Kad je rudar napravio blok.
- Težina
- 140.577.680.051.919,62Koliko je teško naći ispravan heš. Prvi blok, blok 0, imao je težinu 1.
- Nonce
- 3.141.943.637Broj koji je rudar menjao dok heš bloka nije počeo sa dovoljno nula.
Telo bloka
- Transakcije
- 3.034Prva je nagrada rudaru, ostale su uplate ljudi.
- Veličina bloka
- 1.860.618 bajtovaOd toga je zaglavlje samo 80 bajtova.
Izvor: mempool.space, blok 972.139 (otvara se u novom prozoru), otvoreno 19.10.2026, zaglavlje, broj transakcija i veličina bloka. Vreme je po svetskom vremenu (UTC).
Kako se blokovi vezuju jedan za drugi
Kada učesnik A pošalje neki iznos učesniku B, transakcija se upisuje u blok i postaje vidljiva svim učesnicima mreže, da bi svako mogao da je proveri.
Svaki blok sadrži heš prethodnog bloka. Tako su blokovi matematički vezani jedan za drugi, i zato je naknadna izmena praktično nemoguća.
Dokaz o radu određuje ko dodaje sledeći blok
Različiti mehanizmi konsenzusa određuju ko ima pravo da doda nov ispravan blok na kraj lanca. Bitcoin, najpoznatiji blockchain, koristi dokaz o radu (engl. proof of work), a posao kojim se taj dokaz pravi zove se rudarenje (engl. mining).
Kako rudari traže ispravan heš
Nonce je glavni deo zagonetke koju rudari rešavaju. Rudari isprobavaju ogroman broj vrednosti dok ne nađu onu koja, zajedno sa podacima iz bloka, daje ispravan heš. Za to je potrebno mnogo računarskog rada, i baš taj rad čuva sistem i otežava svaku zloupotrebu.
Zašto se upisano ne može prepraviti i kako se mreža brani
Zašto je blockchain nepromenljiv
Pošto su blokovi povezani heševima, promena jednog bloka odmah bi učinila neispravnim i sve blokove posle njega.
Ako bi neko pokušao da izmeni već upisanu transakciju, svi učesnici mreže bi odmah primetili neslaganje, jer heševi više ne bi odgovarali jedan drugom. Lanac se tu prekida, a „lažni blok“ se odbacuje. Da bi to sakrio, napadač bi morao iznova da izvede dokaz o radu za taj blok i za sve posle njega, i da pritom bude brži od cele mreže.
Šta se desi kad neko promeni stari blok
Prvi red je stvaran lanac. Drugi red je zamišljena izmena srednjeg bloka.
Sliku možeš da pomeraš levo-desno.
Izvor: mempool.space, blokovi 972.138 do 972.140 (otvara se u novom prozoru), otvoreno 19.10.2026, heš i prethodni heš svakog bloka. Od heša se vidi samo kraj, jer svi današnji heševi počinju dugim nizom nula.
Od kojih napada se mreža brani
Mehanizmi kao što su dokaz o radu i dokaz o ulogu (engl. proof of stake; Bitcoin koristi samo dokaz o radu) štite blockchain mrežu od više vrsta napada:
- Sybil napad, kad napadač napravi mnogo lažnih identiteta da bi u mreži imao veći uticaj nego što mu pripada.
- Dvostruka potrošnja (engl. double spending), pokušaj da se isti novac potroši više puta.
Primer: napadač ima jedan bitcoin i pokušava da ga u isto vreme pošalje dvojici ljudi. Ispravna može da bude samo jedna od te dve transakcije.
Isti bitcoin, dve transakcije
Šema pokušaja dvostruke potrošnje, ne stvaran slučaj.
Sliku možeš da pomeraš levo-desno.
Izvor: Satoshi Nakamoto, „Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System“ (otvara se u novom prozoru), 2008, str. 3, odeljak 5, korak 5: čvorovi prihvataju blok samo sa nepotrošenim novcem.
Javni i privatni blockchain nisu ista stvar
Javni blockchain (engl. public blockchain)
Bitcoin je nastao kao javni blockchain. Svako može da preuzme program, pokrene čvor i učestvuje u mreži. Čvor je računar koji čuva svoju kopiju lanca i sam proverava svaki nov blok. Čvorovi međusobno razmenjuju, čitaju, proveravaju i upoređuju zapise.
Privatni blockchain (engl. private blockchain)
Privatni blockchain je mreža sa ograničenim pristupom koju može da napravi firma ili udruženje firmi (konzorcijum). Svrha mu je zajednička baza podataka za određenu grupu učesnika, u kojoj samo ovlašćeni članovi proveravaju zapise i održavaju konsenzus. Po nama, to je zajednička baza podataka nekoliko firmi, a ne nov novac.
Javni i privatni blockchain
Osobine iz ovog odeljka, red po red.
| Osobina | Javni (Bitcoin) | Privatni |
|---|---|---|
| Ko učestvuje | svako, mreža je potpuno otvorena | kontrolisana i ograničena grupa učesnika |
| Pristup | bez ičije dozvole (engl. permissionless) | samo uz odobrenje (engl. permissioned) |
| Ko proverava zapise | svaki čvor, sam | samo ovlašćeni članovi |
| Transakcije | javne, svako ih vidi | veći nivo privatnosti podataka |
| Kontrola | najveća moguća decentralizacija | centralizovana kontrola nad pristupom |
Prava promena je Bitcoin, a ne sama tehnologija
Blockchain je distribuirana baza podataka koja radi po posebnim pravilima. Heševi koji povezuju blokove čuvaju podatke od izmene, a mehanizam konsenzusa čuva ispravnost cele mreže. Umesto poverenja u centralnu instituciju, sistem počiva na matematici. Pošto nema središta, nema ni jedne tačke čiji kvar ruši sve.
Po nama, ono što je zaista novo ne dolazi od same tehnologije lanca blokova. Lanac koji vodi jedna firma i dalje traži poverenje u tu firmu. Novo je tek Bitcoin, javna mreža koja bez ijedne institucije organizuje poverenje, vlasništvo i konsenzus.
Šta dalje?
Heševi koji vezuju blokove dolaze iz kriptografije. Kako ona radi i zašto je temelj Bitcoina, čitaš u sledećem tekstu, Kriptografija i Bitcoin: temelj digitalne bezbednosti.
Svaki blok drži heš prethodnog, pa niko ne može tiho da prepravi prošlost. Zato Bitcoinu ne treba notar.
- Šta je blockchain?
Tekst 1 od 14