Šta je pump-and-dump prevara?

Najvažnije u nekoliko reči:

Pump-and-dump je prevara u kojoj se cena nekog novčića prvo veštački podigne, pa se novčići prodaju ljudima koji su poverovali da će rasti. Na engleskom „pump“ znači naduvati, a „dump“ istresti. Organizatori ne zarađuju zato što novčić nešto vredi, nego zato što su ga kupili pre svih ostalih.

Prevara nije nastala sa kriptovalutama. Američka savezna policija FBI ju je, u saopštenju o jednom slučaju iz 2021, nazvala „prastarom pump-and-dump šemom“ (Ministarstvo pravde SAD). Kod malih novčića prevara je samo lakša, jer se reklama brzo proširi kroz grupe i društvene mreže.

Srpski zakon ne koristi izraz pump-and-dump. Takve radnje svrstava u manipulacije na tržištu, o kojima piše dalje u tekstu.

Prevara ide u četiri koraka, a gubitak ostaje na kraju

Optužnica američkog tužilaštva iz 2021. opisuje ovu prevaru u tri koraka. Organizatori kupe, javno hvale novčić, pa prodaju dok cena raste. Mi smo dodali i četvrti korak, ono što ostaje posle njih.

U prvom koraku niko spolja ne zna šta se sprema. Organizatori kupuju na tiho, dok je cena niska i dok ih niko ne prati.

Drugi korak je glasan. U grupama za dopisivanje i na društvenim mrežama novčić se predstavlja kao sledeća velika stvar, a poruke kažu da treba kupiti odmah. Prvi kupci podignu cenu, a skok cene privuče sledeće.

U trećem koraku organizatori prodaju upravo tim ljudima. Što više novih kupaca stiže, to lakše prodaju po visokoj ceni.

Kad prodaju sve, reklama prestaje. Novih kupaca više nema, a ko je kupio na vrhu, ima novčić koji niko ne želi po toj ceni. Novac koji su organizatori odneli nije nastao iz ničega. To je novac kasnih kupaca.

Plitka knjiga naloga čini cenu lakom za guranje

Kako menjačnica spaja kupce i prodavce, objašnjava tekst Šta je knjiga naloga? Tamo se vidi i šta je plitka knjiga. To je knjiga u kojoj blizu najbolje cene čeka malo ponuda, pa kupovina brzo „pojede“ nekoliko cena zaredom.

Mali novčić skoro uvek ima plitku knjigu. Malo ljudi ga drži i malo ljudi njime trguje, pa je dovoljno malo novca da mu se cena pomeri.

U izmišljenom primeru novčić košta 0,10 €. U plitkoj knjizi kupovina od 1.000 € uzme četiri cene zaredom i plati prosečno 0,1176 € po novčiću. Posle nje najbolja cena prodavca je 0,15 €, za 50% viša nego pre. U dubokoj knjizi ista kupovina stane u prvu ponudu, pa se cena ne pomeri.

Isto važi i kad se prodaje. Kad organizatori istresu svoje novčiće, uzimaju ponude kupaca redom, od najviše cene naniže, pa cena u plitkoj knjizi pada isto tako brzo kao što je rasla.

Neki organizatori plaćaju i lažni promet (engl. wash trading). To znači da neko kupuje i prodaje sam sebi, da bi novčić izgledao kao da njime trguje mnogo ljudi. Veliki promet tada ne znači da je novčić tražen.

Dva slučaja koja je vodilo američko tužilaštvo

Po optužnici, Makafi je kupovao pre svojih poruka na Tviteru

Džon Makafi (John McAfee) bio je osnivač firme koja pravi antivirusni program McAfee. Američko tužilaštvo objavilo je 5. marta 2021. optužnicu protiv njega i njegovog savetnika (Ministarstvo pravde SAD).

Po optužnici, Makafi i njegovi saradnici su kupovali velike količine jeftinih altkoina, znajući da će ih on posle hvaliti na Tviteru, gde su ga pratile stotine hiljada ljudi. Nije pisao da te novčiće i sam drži. Kad bi cena posle njegovih poruka skočila, prodavali su.

Tužilaštvo navodi da su od decembra 2017. do januara 2018. tako zaradili više od dva miliona dolara, a da su novčići koje su ljudi tada kupili godinu dana kasnije vredeli znatno manje. Optužnica nije presuda. U istom saopštenju piše da se optuženi smatraju nevinim dok im se krivica ne dokaže.

Gotbit je drugim firmama prodavao lažni promet

Firma Gotbit je od 2018. do 2024. drugim kripto firmama prodavala veštački promet, da bi njihovi novčići izgledali traženo. Firma je priznala da je trgovala tako da novčićima svojih klijenata veštački podigne i cenu i promet (Ministarstvo pravde SAD).

Osnivač Aleksej Andrjunin (Aleksei Andriunin) priznao je krivicu i u junu 2025. osuđen je na osam meseci zatvora. Firma je morala da preda oko 23 miliona dolara u zaplenjenim kriptovalutama i da prestane sa radom.

Po ovim znacima prepoznaješ pump-and-dump

Nijedan znak sam ne dokazuje prevaru. Kad ih vidiš nekoliko zajedno, odustani.

Poslednji znak je, po nama, najopasniji, jer pokreće strah da ćeš propustiti (engl. FOMO, fear of missing out). Kad vidiš da je nešto za jedan dan poraslo dvostruko, čini se da kasniš. Baš tada si kasni kupac kome organizatori prodaju.

Druge vrste prevara, od piramidalnih šema do lažnog rudarenja u oblaku, opisuje deo teksta Bitcoin za početnike. Ako ti neko iz takve grupe ponudi da ti proda bitcoin direktno, pravila sigurne kupovine od nepoznatog čoveka su u tekstu Šta su KYC i AML.

Zakon u Srbiji i u Evropskoj uniji ovo zabranjuje

Zakon o digitalnoj imovini ima posebnu glavu o zloupotrebama na tržištu. Član 49. kao manipulacije na tržištu navodi naloge i transakcije koji daju „neistinite ili obmanjujuće signale ili informacije o ponudi, tražnji ili ceni digitalne imovine“, kao i širenje neistinitih vesti preko medija, „uključujući i internet“.

Isti član izričito navodi i ono što opisuje optužnica protiv Makafija:

„

„iskorišćavanje povremenog ili redovnog pristupa tradicionalnim ili elektronskim medijima iznošenjem mišljenja o digitalnoj imovini … i to tako što je to lice prethodno zauzelo poziciju u toj digitalnoj imovini i ostvarivalo korist nakon uticaja koje je iznošenje mišljenja imalo na cenu te digitalne imovine, a da istovremeno javnosti nije objavilo postojanje sukoba interesa“

Član 50. kaže da su manipulacije na tržištu zabranjene i da za štetu svi koji u njima učestvuju odgovaraju solidarno, to jest zajedno. Član 141. ih čini krivičnim delom kad donesu korist ili nanesu štetu, uz kaznu zatvora od šest meseci do pet godina i novčanu kaznu. Ako je posledica značajan poremećaj na tržištu digitalne imovine, kazna je od tri do osam godina, a kažnjava se i pokušaj.

Zakon kaže i na šta se ova pravila odnose (član 38.). To su radnje u Srbiji u vezi sa digitalnom imovinom kojom se trguje na platformi za trgovanje digitalnom imovinom, ili za koju je odobreno objavljivanje belog papira.

U Evropskoj uniji isto uređuje uredba MiCA (uredba 2023/1114). Njena glava VI bavi se sprečavanjem i zabranom zloupotrebe tržišta kriptoimovine, a član 91. zabranjuje manipulaciju tržištem i pokušaj manipulacije. Kao primer navodi i onoga ko u medijima iznosi mišljenje o kriptoimovini u kojoj je pre toga zauzeo poziciju (na primer, kupio je), zaradi na promeni cene i ne kaže javnosti da je u sukobu interesa.

Zašto mislimo da je Bitcoin mnogo teže pogurati

Pump-and-dump traži malo tržište i organizatora koji pre svih ostalih drži veliku zalihu. Bitcoin nema izdavaoca ni tim koji je novčiće podelio sebi pre ostalih. Novi bitcoini nastaju samo kao nagrada rudarima, po pravilu koje važi za sve od prvog bloka iz 2009. godine. Koliko ih ukupno može biti, objašnjava tekst Zašto baš 21 milion bitcoina?

Po nama, bitcoinom se trguje na toliko menjačnica i u tolikim iznosima da jedna grupa ne može da mu pomeri cenu kao malom novčiću iz primera. To ne znači da cena bitcoina miruje. Ona i dalje jako skače i pada, kako pokazuje deo teksta Bitcoin u stvarnosti. Ovo nije finansijski savet.

Šta iz ovoga sledi za tebe

Ključne lekcije:

Šta dalje?

Pump-and-dump živi od ljudi koji kupuju u žurbi i prodaju u strahu. Ko su ti ljudi, zašto prodaju baš kad je cena najniža i kako da ne budeš jedan od njih, objašnjava sledeći tekst, Šta su „slabe ruke“?

Cenu malog novčića gura onaj ko ga je kupio prvi. Kad on proda, ostaje onaj ko je kupio poslednji.