Ciklus dugova i Bitcoin

Najvažnije u nekoliko reči:

Ciklus dugova je talas koji se ponavlja. Krediti postanu laki, pa ljudi, firme i države pozajmljuju više nego što zarađuju. Onda dođe vreme vraćanja i dug mora da se smanji.

Taj talas ne pogađa samo banke. Porodice u Srbiji koje su otplaćivale stambene kredite vezane za švajcarski franak osetile su ga na svojoj mesečnoj rati.

Šta je inflacija, piše u tekstu Inflacija: tihi kradljivac. Kako banka pravi novac kad odobri kredit, piše u tekstu Od zlatnog do Bitcoin standarda. Ovde gledamo zašto dug raste u talasima i šta bi se promenilo sa novcem koji niko ne može da napravi više.

Kredit je današnja kupovina novcem koji tek treba da zaradiš

Kredit je novac koji ti banka daje danas, a ti ga vraćaš iz buduće zarade. Kamata je cena tog novca, iznos koji vraćaš preko pozajmljenog.

Kredit sam po sebi nije loš. Povrtar koji kreditom podigne plastenik može da proda više paprike i da kredit vrati iz nove zarade. Kredit za letovanje vraća se iz iste plate kao i pre, pa za trošenje sledećih godina ostaje manje.

Postoji i druga strana. Kad potrošiš novac iz kredita, on postaje nečija zarada: prodavca, majstora, pekara. Zato krediti ubrzavaju celu privredu dok se uzimaju, a usporavaju je dok se vraćaju. Iz toga nastaju talasi.

Kratak talas prati kamatu centralne banke

Kad privreda sporo raste, a cene mirno stoje, centralna banka spušta kamatu. Krediti pojeftine, pa se ljudi i firme više zadužuju i troše, a privreda se ubrzava. Kad cene počnu brzo da rastu, centralna banka diže kamatu. Krediti poskupe, pa se troši manje i privreda usporava.

Dalio piše da su takvi kratki talasi kroz istoriju obično trajali oko sedam godina, tri godine više ili manje (Dalio, 2023).

U Srbiji tu ulogu ima referentna kamatna stopa, glavna kamata kojom Narodna banka Srbije utiče na cenu kredita i štednje u dinarima. Narodna banka ju je 31. oktobra 2008, usred svetske krize, podigla na 17,75%. U narednih dvanaest godina inflacija je u Srbiji uglavnom padala, a sa njom i stopa, sve do 1% od 10. decembra 2020 (NBS).

Onda su cene krenule naviše. U martu 2023. bile su 16,2% više nego godinu dana ranije (inflacija). Narodna banka je stopu dizala od 7. aprila 2022, a 13. jula 2023. stigla je do 6,5%. Od septembra 2024. stopa je 5,75%.

Posle svakog kratkog talasa duga ostane malo više

Po Daliju, kratki talasi se ne završavaju na istom mestu. Posle svakog ostane malo više duga u odnosu na zaradu, pa se iz njih slaže jedan dug talas. On je, po njegovom brojanju, trajao oko 75 godina, 25 godina više ili manje. To je duže od radnog veka jednog čoveka.

Dalio piše da su u SAD od 1980. do 2008. godine dugovi rasli brže od zarade. Svaki vrh kamate bio je niži od prethodnog, a isto tako i svako dno, sve dok kamata 2008. nije pala na nulu (isti tekst). Kad dug raste brže od zarade, i manja kamata je dovoljna da rata postane teška.

Koliko je dug danas veliki? Međunarodni monetarni fond (MMF) računa da su države, firme i domaćinstva u celom svetu u 2024. dugovali 251 hiljadu milijardi dolara. To je nešto više od 235% svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), vrednosti svega što svet proizvede za godinu (MMF, septembar 2025). Na svaki dolar koji svet zaradi za godinu dana dolazi više od dva dolara duga.

Dalijev model nije zakon koji je nauka potvrdila. To je način na koji on objašnjava krize koje je proučavao.

Kad kamata padne na nulu, ostaju četiri puta

Centralne banke su kamatu spuštale i ispod nule, ali samo malo. Evropska centralna banka je od 11. juna 2014. bankama naplaćivala što kod nje drže novac, a od 18. septembra 2019. do 27. jula 2022. ta kamata bila je -0,5% (ECB). Švajcarska narodna banka spustila je svoju 15. januara 2015. na -0,75% (SNB).

Šta onda? Dalio navodi četiri načina da se dug smanji u odnosu na zaradu (Dalio, 2023):

Dalio kaže da vlade obično prvo probaju štednju i da je to greška. Kad jedan troši manje, drugi manje zarađuje, pa dug u odnosu na zaradu ne pada. Najbolji put, po njemu, je spoj otpisa i štampanja u pravoj meri. Otpis gura cene naniže, a štampanje naviše, pa se jedno drugim uravnoteže.

Dalio piše i da se dug najlakše rešava kad je u novcu koji centralna banka sama pravi. Država Srbija veći deo duga ima u evrima i dolarima, kako pokazuje grafikon u tekstu MMT protiv Bitcoina, a te valute Narodna banka Srbije ne može da napravi.

Štampanje ima i svoju cenu. Novi novac ne stiže svima istog dana, pa ga prvo troše oni najbliži (Kantijonov efekat), a ušteđevina ostalih kupuje sve manje.

Kod kredita u švajcarskim francima ratu je određivao tuđi novac

Mnoge porodice u Srbiji otplaćivale su stambene kredite vezane za švajcarski franak. Rata se plaćala u dinarima, ali po kursu franka. Kad franak poskupi, poskupi i rata, iako plata ostane ista.

Franak je posle 2008. godinama jačao. Dug od 100.000 franaka vredeo je 2007. oko 60.900 evra, po prosečnom kursu te godine. Isti dug vredeo je 2019. oko 89.900 evra, skoro polovinu više (Evropska centralna banka).

Petnaestog januara 2015. Švajcarska narodna banka je prestala da brani kurs od 1,20 franka za evro (SNB). Franak je za jedan dan poskupeo skoro 17% u evrima (Evropska centralna banka).

Srbija je 2019. donela Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Banke su morale da ponude da se preostali dug prevede u evre i smanji za 38% (član 4.). Od toga država bankama nadoknađuje 15% iz budžeta, pa na banke pada 23% (član 11.). Nova kamata nije smela da bude veća od 3,4% plus EURIBOR, ili 4% kad je fiksna.

Kad se primeni Dalijeva podela, to je spoj otpisa i prelivanja. Deo duga su otpisale banke, a deo su platili svi koji pune budžet. Štampanje nije bilo moguće, jer Narodna banka Srbije ne pravi franke.

Bitcoin je novac koji niko ne može da doštampa da bi istopio dug

Kod Bitcoina nema centralne banke koja određuje kamatu. Nema ni nikoga ko može da napravi nove bitcoine da kupi dug. Koliko ih nastaje, određuje pravilo, a ukupno ih nikad neće biti više od 21 milion. Od četiri Dalijeva puta, u takvom novcu ostaju tri: štednja, otpis i prelivanje.

Šta bi to značilo za pozajmljivanje? Mi mislimo da bi se pozajmljivalo opreznije. Ko se zaduži u novcu koji se ne doštampava, ne može da računa da će mu inflacija pojesti deo duga. Ko pozajmljuje, ne može da računa da će ga neko spasti novim novcem kad dužnik ne vrati. Bitcoin ne ukida kredit. Po nama, kamatu bi tada određivali onaj ko daje i onaj ko uzima, a ne odluka centralne banke.

Takav novac ima i svoju cenu. Kad cene padaju, isti dug postaje teži, jer se vraća novcem koji vredi više. Upravo to se desilo posle 1930. godine, kako piše u delu teksta o tvrdom novcu, Tvrd novac nije obećanje mirne cene. Po nama, bez štampanja bi dužničke krize verovatno bile bolnije.

Ko bi uzeo kredit u bitcoinima, a platu prima u dinarima, bio bi u položaju dužnika u francima, samo sa mnogo većim skokovima cene. Ovo nije finansijski savet, ni za kupovinu bitcoina ni za bilo kakav kredit.

Šta iz ovoga sledi za tvoj novac

Ključne lekcije:

Šta dalje?

Dinari mogu da se doštampaju, a bitcoini ne mogu. Koliko ih je malo kad se podele na sve ljude i koliko je dovoljno za najbogatiji 1%, računamo u sledećem tekstu, Koliko bitcoina je potrebno za ulazak u klub od 1%?

Dug koji se ne vrati radom vraća se kroz cene. Kod Bitcoina te prečice nema.