Od zlatnog do Bitcoin standarda

Najvažnije u nekoliko reči:

Novčani standard je pravilo po kome se izdaje novac. Ono odgovara na dva pitanja. Šta stoji iza novca? I ko sme da ga napravi više?

Uzmi novčanicu od 1.000 dinara. Iza nje danas ne stoji nijedan gram zlata. Vredi zato što je svi primaju i što se dinarima plaća porez.

Pre više od 140 godina bilo je drukčije. Prva novčanica Narodne banke, od 100 dinara, bila je „plativa u zlatu“. Ko je doneo takvu novčanicu u banku, mogao je da traži zlato.

Šta je novac i po čemu se dobar razlikuje od lošeg, pišu tekstovi Šta je zapravo novac? i Osobine dobrog novca. Ovde je reč o pravilima po kojima se novac izdaje. Pratimo ih unazad, od današnjeg dinara do novčanice plative u zlatu, pa gledamo šta bi se promenilo da pravilo piše Bitcoin.

Standard kaže šta stoji iza novca i ko sme da ga napravi više

U poslednjih 150 godina smenila su se četiri odgovora:

Bitcoin dodaje peti odgovor. Iza njega stoji pravilo upisano u program, a svaki učesnik mreže sam proverava da li se pravilo poštuje.

Iza današnjeg dinara stoji odluka, a ne zlato

Dinar izdaje Narodna banka Srbije i niko ga ne menja za zlato po stalnoj ceni. Takav novac zove se fiat novac. Koliko će ga biti, zavisi od odluka centralne banke i od kredita koje daju banke, jer banka pravi novac kad odobri kredit.

Narodna banka svakog meseca objavljuje koliko dinara postoji. Najširi zbir u kome su samo dinari zove se novčana masa M2, a čine ga gotov novac, dinari na računima i oročeni dinarski depoziti. Krajem 2015. bilo je 702 milijarde dinara M2, a krajem 2025. godine 2.874 milijarde (NBS, tabela 1.1.1). Za deset godina količina dinara porasla je više od četiri puta, a samo u 2025. za 7,0%. To nije isto što i inflacija, jer novca treba više i kad privreda raste. Koliko će dinara biti, određuje odluka, a ne zlato.

Dolar je poslednju vezu sa zlatom izgubio 15. avgusta 1971. Američki predsednik Ričard Nikson je te večeri zatvorio „zlatni prozor“, pa strane vlade više nisu mogle da menjaju dolare za zlato. Uz to je zamrznuo plate i cene na 90 dana i uveo dodatnih 10% na uvoz (Federal Reserve History).

Od 100 dolara sklonjenih 1971. godine, 2024. je ostalo 12,91 dolara (kupovna moć valuta). Dinar je u istom periodu prošao hiperinflaciju i nekoliko denominacija.

Do 1971. zlato je stajalo iza dolara, a dolar iza ostalih valuta

U julu 1944, dok je rat još trajao, predstavnici 44 zemlje dogovorili su u američkom mestu Breton Vuds (engl. Bretton Woods) nov sistem novca, koji je dobio ime po tom mestu. Dolar je vezan za zlato po 35 dolara za uncu. Ostale valute vezane su za dolar, sa dozvoljenim odstupanjem od 1%. Tada su osnovani i Međunarodni monetarni fond (MMF) i ono što je postalo Grupa Svetske banke (Federal Reserve History). Unca je mera za zlato, oko 31,1 grama.

Jugoslavija je bila među prvim članicama MMF-a, od 27. decembra 1945. godine, a to članstvo danas nosi Srbija (MMF).

Dolare za zlato menjale su strane vlade (Federal Reserve History). Američki građani to nisu mogli od 1933, kada su morali da predaju zlatni novac i poluge. Zlato je, dakle, i dalje stajalo iza novca, ali samo za države.

Sistem je imao slabu tačku. Dolara u inostranstvu bilo je sve više, a zlata u američkom trezoru nije. Na kraju je stranih dolara bilo više nego što su SAD imale zlata. Već 20. oktobra 1960. navala na londonskom tržištu podigla je cenu zlata na 40 dolara za uncu, iako je zvanična cena bila 35 (Federal Reserve History).

Pre toga je novčanica bila priznanica za zlato

Srbija je dobila dinar 12. decembra 1873, Zakonom o kovanju srpske srebrne monete (NBS). Zakon o Narodnoj banci potvrđen je 18. januara 1883. godine (NBS). Prva novčanica Privilegovane narodne banke Kraljevine Srbije, od 100 dinara, štampana je 1884. i bila je plativa u zlatu (NBS).

To je suština zlatnog standarda. Novčanica je priznanica, a banka obećava da će je na zahtev zameniti za tačno određenu količinu zlata. Zlato je teško, a papir lak, pa ljudi nose papir. Zlato ostaje u trezoru.

U to vreme zlato je postalo novac sveta. Nemačka je prešla na zlato između 1871. i 1873, a do kraja 1870-ih zlatne valute imale su sve vodeće industrijske zemlje (MMF, Finance & Development). Velika Britanija je zamenu novčanica za zlato vratila 1. maja 1821. i držala je do 1914. godine (Bank of England, radni rad 290).

Zašto je to pravilo čuvalo novac? Banka nije smela da izda mnogo više novčanica nego što ima zlata. Ako bi ljudi posumnjali, svi bi istog dana došli na šalter, a zlata ne bi bilo za sve. Pojednostavljeno, pravilo je vezivalo količinu novca za količinu zlata u trezoru.

Zašto se svaki zlatni standard slomio

Zlato je ostalo isto. Pucalo je obećanje banke da će ga dati za papir.

Zlato je teško, pa stoji u tuđem trezoru

U trezoru njujorške Federalne rezervne banke leži oko 507.000 zlatnih poluga, ukupno 6.331 tona. Svaka teži oko 12 kilograma. Nijedna ne pripada toj banci, nego državama, centralnim bankama i međunarodnim organizacijama (Federal Reserve Bank of New York).

Kad zlato tamo menja vlasnika, niko ga ne vozi preko okeana. Radnici prenesu poluge iz jedne pregrade u drugu, 24 metra ispod ulice. Zato je zlato u praksi bilo u rukama onoga ko drži trezor, a ljudi su držali papir.

Posle Prvog svetskog rata Britanija se 28. aprila 1925. vratila na zlato po staroj ceni (Bank of England, radni rad 290). Zlatnika u opticaju više nije bilo. Banka Engleske prodavala je zlato samo u polugama od oko 400 unci (Bank of England, 1968), to jest u komadu od oko 12,4 kilograma. Zlato je i dalje stajalo iza funte, ali do njega je mogao da dođe samo onaj ko ima novca za celu polugu.

Rat traži više novca nego što država ima zlata

Kad je počeo Prvi svetski rat, Britanija je 6. avgusta 1914. obustavila zamenu novčanica za zlato. Od jula 1914. do jula 1919. cene su porasle 107,7%, pa je ono što je pre rata koštalo jednu funtu posle rata koštalo više od dve (Bank of England, radni rad 290).

Kod nas je rat oterao i samu banku. Narodna banka je na tlu Srbije radila do 1. oktobra 1915, a onda je preko Niša, Skoplja i Soluna krenula na četvorogodišnji izbeglički put (NBS).

Pravilo zlatnog standarda važi dok ga vlast poštuje. U ratu ga je vlast obustavila.

U krizi svi traže zlato istog dana

Britanija je posle 1925. polako gubila zlato. U septembru 1931. nastala je navala na funtu i Banka Engleske je za dva meseca ostala bez oko 60 miliona funti zlata i deviza (Bank of England, 1968). Britanija je 21. septembra 1931. napustila zlatni standard (Bank of England, radni rad 290).

Dinar je zlatno važenje dobio iste 1931. godine i zadržao ga samo nekoliko meseci, o čemu piše tekst o osobinama dobrog novca.

Šta bi značio Bitcoin standard

Bitcoin standard bio bi sistem u kome se štedi, plaća i računa u bitcoinima, a količinu novca ne određuje ni banka ni vlada, nego pravilo mreže. Kako bi takav svet izgledao za firme i kvalitet proizvoda, opisuje tekst o zdravom novcu. Ovde gledamo samo mehaniku. Šta Bitcoin rešava od onoga na čemu se zlatni standard lomio?

Količina raste sporo i po rasporedu

Bitcoina ima najviše 21 milion, a novi nastaju po rasporedu poznatom unapred. U 2025. godini njihov broj porastao je za 0,8%. Zlata je iste godine iskopano oko 1,6% od svega što postoji (tekst o osobinama dobrog novca), a dinara M2 bilo je 7,0% više.

Važnije od broja je ko može da ga promeni. Rudnici i centralna banka mogu sledeće godine da daju više. Rasporedu Bitcoina niko ne može da doda nijedan satoši, a svake četiri godine novih bitcoina je upola manje (halving).

Proveru radi svaki čvor sam

Kod zlata moraš da veruješ onome ko ga meri, jer lažnu polugu otkriva tek analiza. Kod zlatne rezerve moraš da veruješ banci da je zlato zaista u trezoru.

Kod Bitcoina svaki čvor sam broji. Ako rudar u bloku sebi isplati makar jedan satoši više nego što pravila dozvoljavaju, čvorovi odbacuju ceo blok (tekst o rudarenju). Niko ne mora da otvori trezor da bi video koliko novca postoji.

Prenos bez kamiona i pregrada u podrumu

U Njujorku zlato menja vlasnika kad radnik prenese poluge u drugu pregradu. Kod Bitcoina vlasnik se menja transakcijom, a blokovi nastaju u proseku na deset minuta (Bitcoin Core), bilo da šalješ u Niš ili na Novi Zeland.

Ko drži svoje ključeve, ne drži novac u tuđem trezoru (novčanik čuva ključeve). Tu nema šaltera koji može da se zatvori kao 1914. ili 1931. godine.

Šta Bitcoin standardu još fali

Zlatni standard je imao vekove da pokaže šta ume. Bitcoin postoji od 2009. godine i neka pitanja još nemaju odgovor.

Cena se još mnogo menja

Novac u kome se računa mora da ima mirnu cenu. Cena bitcoina se iz godine u godinu menja mnogo više nego cena evra ili hleba, iako sve manje (volatilnost). Ako zbog ovoga razmišljaš o kupovini, znaj da cena može da padne duboko i da dugo ostane niska. Ovo nije finansijski savet.

Malo ko u njemu računa

Cene se pišu u dinarima i evrima i u prodavnicama koje primaju Bitcoin, kako piše i prvi tekst na stazi. Standard postaje standard kad se u njemu računaju plate, cene i dugovi. Do toga je, po nama, još daleko.

Niko ne može da napravi novac za spasavanje

Centralna banka je i zajmodavac poslednjeg utočišta (engl. lender of last resort). Kad u panici niko neće da pozajmi bankama, ona im pozajmi. Banka Engleske je tu ulogu preuzela posle propasti banke Overend Gurney i rasprave koja je usledila (Bank of England).

U Bitcoin standardu takvog zajmodavca nema, jer niko ne može da napravi nove bitcoine. To može da znači dublje krize, jer bankama u panici niko ne priskače. Mi mislimo da je to cena koju vredi platiti, jer spasavanje drži u životu loše firme i banke, kako piše tekst o zdravom novcu. Ali to je stav, a ne dokaz. Nijedna bankarska kriza još nije prošla kroz Bitcoin standard.

Pravilo i dalje mora neko da brani

Svaki slom iz ovog teksta ima istog krivca. Pravilo je postojalo, ali ga je vlast obustavila kad joj je smetalo. Pravila Bitcoina ne čuva vlast, nego hiljade čvorova širom sveta. Država ipak određuje čime se plaća porez i šta smeju banke, pa Bitcoin standard ne zavisi samo od tehnike.

Isto pitanje posle 150 godina

Ključne lekcije:

Šta dalje?

Rast količine novca nije samo broj u tabeli. U sledećem tekstu gledamo šta znači da je novac tvrd, ko prvi dobija novi novac i šta mekan novac radi tvojoj ušteđevini, Zašto je tvrdi novac poput Bitcoina bolji izbor.

Zlatni standard je trajao dok ga je vlast poštovala. Bitcoin standard bi trajao dok ga poštuje mreža, a mrežu čini svako ko sam proverava pravila.