Bitcoin je najbolji novac, ali ne postoji slobodna konkurencija

Najvažnije u nekoliko reči:

Slobodna konkurencija novca značila bi da svako sam bira u kom novcu prima platu, štedi i plaća, a da država nijedan novac ne gura ispred drugih.

Ako je Bitcoin bolji novac, zašto onda u pekari plaćaš dinarima? Najčešći odgovor je da ga ljudi još ne poznaju. To je deo istine. Drugi deo, po nama, jeste da trka nije poštena, jer pravila piše jedan od takmičara.

Šta je novac i po čemu se dobar razlikuje od lošeg, objašnjavaju tekstovi Šta je zapravo novac? i Osobine dobrog novca. Zašto je tvrd novac bolji za štednju, piše u tekstu Zašto je tvrdi novac poput Bitcoina bolji izbor, a ko su Hajek i austrijska škola, u tekstu Vremenska preferencija i austrijska škola. Ovaj tekst gleda nešto drugo. Šta se dešava sa boljim novcem kad pravila igre određuje država?

Po zakonu se u Srbiji računa i plaća u dinarima

Novčana jedinica Srbije je dinar, a novčanice i kovani novac sme da izdaje samo Narodna banka Srbije (član 53. Zakona o Narodnoj banci Srbije). Novac koji zakon priznaje za plaćanje u zemlji zove se zakonsko sredstvo plaćanja. Kod nas su to novčanice i kovani novac Narodne banke. Tako ih usput naziva član 58. istog zakona, u delu o falsifikatima („novčanice i kovani novac koji su zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji“).

Svaka novčana obaveza između firmi i ljudi u Srbiji izražava se u dinarima i plaća se dinarima, osim kad zakon kaže drugačije (član 54.). Zakon o deviznom poslovanju kaže isto za plaćanja među rezidentima, to jest ljudima i firmama iz Srbije, i nabraja izuzetke (član 34.). Jedan izuzetak je kupovina i zakup stana, kuće ili placa, koji smeju da se plate u stranom novcu.

Zato hleb plaćaš dinarima, čak i kad u novčaniku imaš evre. Evro nije zabranjen, ali u radnji ne prolazi.

Porez se plaća u dinarima, pa dinar treba svakome

Porez se, po pravilu, plaća novcem u dinarima, na račune javnih prihoda (član 67. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji).

To je jaka podrška jednom novcu. Ko platu prima u evrima ili bitcoinima, za porez ipak mora da nabavi dinare. Tako svako ko plaća porez mora da ima dinare, bez obzira na to koliko dobro dinar čuva vrednost. Zato, kako piše i tekst o standardima, Bitcoin standard ne zavisi samo od tehnike.

Bitcoin je u Srbiji dozvoljen, ali po zakonu nije novac

Srbija je Bitcoin uredila Zakonom o digitalnoj imovini. Zakon je stupio na snagu 29. decembra 2020, a primenjuje se od 30. juna 2021. On Bitcoin svrstava u virtuelne valute. To je digitalna imovina koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka ni drugi državni organ. Po zakonu ona „nema pravni status novca ili valute“ (član 2.). Narodna banka je to rekla još kraće. Virtuelne valute ovim zakonom „nemaju i ne dobijaju“ status valute ni zakonskog sredstva plaćanja (NBS, 23. jun 2021).

Može li radnja da primi bitcoin? Može, ali samo na jedan način. U prodaji na malo bitcoin sme da se primi isključivo preko firme koja ima dozvolu za tu uslugu. Firma od kupca primi bitcoin, zameni ga za dinare i dinare uplati na račun trgovca. Prenos direktno sa kupca na trgovca zakon zabranjuje (član 97.). Trgovac, dakle, nikad ne dobije bitcoin, nego dinare.

Firme sa dozvolom upisane su u registar Narodne banke Srbije. Dana 24. oktobra 2026. u njemu su bile tri firme, a nijedna nije imala upisanu uslugu prihvatanja bitcoina za trgovce. Šta ove firme od tebe traže pri kupovini, piše u tekstu Šta su KYC i AML.

Kad prodaš bitcoin uz dobit, država računa porez

Kapitalni dobitak je razlika između prodajne cene i cene po kojoj je nešto kupljeno. Zakon o porezu na dohodak građana računa kapitalni dobitak i kad se prodaje digitalna imovina (član 72.). Porez na kapitalni dobitak je 15% (član 77.).

Prenos za zakon nije samo prodaja za dinare. To je i „drugi prenos uz novčanu ili nenovčanu naknadu“ (član 72.). Kao nabavna cena priznaje se samo cena koju možeš da dokumentuješ (član 74.). Poreska uprava traži prijavu na obrascu PPDG-3R najkasnije 120 dana od kraja tromesečja u kome je ostvaren prihod od prenosa (Poreska uprava). Primer računa u dinarima i rok za prijavu daje tekst Bitcoin za početnike.

Ko drži bitcoin, mora da čuva potvrdu o ceni svake kupovine. Dinar takvu evidenciju ne traži, jer na plaćanje dinarima nema poreza na dobit. Po nama je i to deo trke koja nije poštena. Jedan novac je oslobođen računa, a drugi ga nosi od kupovine do prodaje. Porez treba platiti, a ovaj tekst ne savetuje kako da se izbegne.

Kad zakon izjednači dva novca, lošijim se plaća, a bolji se čuva

Grešamov zakon kaže da loš novac istiskuje dobar novac kad ih zakon drži jednakim. Ljudi plaćaju onim novcem koji im je manje žao da daju, a bolji sklanjaju.

Primer iz SAD je skoro savremen. Do 1965. američki novčić od četvrt dolara bio je od srebra. Te godine zakon je uveo novčić iste vrednosti, ali od jeftinijeg metala. Stari srebrni novčići brzo su nestali iz opticaja i ostali su samo novi (Federal Reserve Bank of Cleveland, 2005). Niko nije plaćao srebrom ono što je mogao da plati jeftinijim novčićem iste vrednosti.

Pravilo nosi ime Tomasa Grešama (Thomas Gresham), engleskog trgovca iz 16. veka. Ime pravilu je 1858. dao ekonomista Henri Makleod (Henry Macleod), a samu pojavu opisivali su i mnogo stariji pisci (isti izvor).

Ekonomista Fridrih Hajek (Friedrich Hayek) podvukao je uslov koji se lako zaboravi. Pravilo važi samo kad zakon propiše stalan odnos između dve vrste novca. Kad kurs nije propisan, lošiji novac gubi vrednost, ljudi beže od njega i dobar istiskuje loš (Hayek, „Denationalisation of Money“, gl. VI). Slično je bilo kod nas 1993. godine. Neki su platu, koju su primali dva puta nedeljno, menjali u marke čim bi je dobili (tekst o inflaciji).

Danas zakon ne kaže da evro i dinar vrede isto. Kaže da se plaća dinarima. Ishod liči na Grešamov zakon. Dinarima se plaća, a štedi se u stranom novcu. Krajem 2025. građani su u bankama imali 206,2 milijarde dinara i štednju u stranom novcu vrednu 16,2 milijarde evra. Dinari su bili 9,8% sve štednje (NBS, izveštaj o dinarizaciji za četvrto tromesečje 2025). Od svakih 100 dinara ušteđevine, manje od deset je bilo u dinarima.

Po nama, isto važi i za Bitcoin. Ko veruje da je bitcoin bolji novac, retko njime plaća kafu. Plaća dinarima, a bitcoin čuva. Zato to što se bitcoinom malo plaća ne govori protiv njega. Ljudi ga čuvaju baš zato što ga smatraju boljim od dinara.

Da novac sme slobodno da se takmiči, birali bi ga ljudi

Hajek je 1976. predložio da država izgubi monopol na novac. Banke i firme bi izdavale svoj novac, a ljudi bi birali onaj koji najbolje čuva vrednost. Izdavač koji napravi previše novca ostao bi bez korisnika (Institute of Economic Affairs). To je ostala ideja, a ne zakon.

Bitcoin je, po nama, najbliže toj ideji. Ne izdaje ga država, a svako može da ga izabere. Država ne može da ugasi hiljade čvorova širom sveta. Može da odredi čime se plaća porez, šta sme radnja i koliko papira prati svaku prodaju.

Zakon može da gura i u suprotnom smeru. Salvador je 2021. zakonom proglasio Bitcoin zakonskim sredstvom plaćanja. Svaki trgovac morao je da ga primi kad mu ga kupac ponudi, porez je mogao da se plati bitcoinom, a na zamenu bitcoina nije bilo poreza na kapitalni dobitak, kao ni kod drugog zakonskog sredstva plaćanja (Zakon o Bitcoinu, čl. 1, 4, 5 i 7). Početkom 2025, u dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom, prihvatanje je postalo dobrovoljno, a porez se plaća samo u dolarima (MMF, 26. februar 2025). Pravila je opet promenila država, ovaj put u korist dolara.

U Srbiji Bitcoin smeš da imaš, ali ga radnja ne prima direktno

Bitcoin smeš da imaš, kupuješ i prodaješ. Kupovina ide preko firme sa dozvolom ili direktno od drugog čoveka, kako piše tekst o KYC-u. Radnja koja želi da primi bitcoin mora da ide preko firme sa dozvolom, a sama dobija dinare. Kad prodaš skuplje nego što je koštao, plaćaš porez od 15% na razliku.

Konkurencija je, dakle, ograničena, ali izbor postoji. U čemu štediš, odlučuješ ti. Pre nego što odlučiš, znaj da cena bitcoina može da padne duboko i da dugo ostane niska. Ovo nije finansijski savet.

Bolji novac ne pobeđuje sam

Ključne lekcije:

Šta dalje?

Pored dinara i evra stižu i nove vrste digitalnog novca, od dolara na lancu blokova do digitalnog evra. Ko stoji iza njih i ko može da ih zamrzne, čitaš u sledećem tekstu, Stablecoin, digitalni evro i Bitcoin.

Dinar pobeđuje zato što ga zakon štiti. Bitcoin bi morao da pobedi samo zato što je bolji.