Bitcoin privatno i bezbedno:Šta odaješ i kako da odaješ manje

Najvažnije u nekoliko reči:

Privatnost u Bitcoinu znači da ti biraš ko zna koliko imaš, od koga primaš i kome plaćaš. To nije isto što i tajna. Ne kriješ da postojiš, samo ne daješ svakome uvid u svoj novčanik.

Bitcoin transakcija liči na razglednicu. Svaki poštar usput može da pročita šta piše, ali potpisa nema. Ko je poslao, zna samo onaj ko prepozna rukopis. Kod Bitcoina je rukopis sve što tvoju adresu vezuje za tebe: menjačnica koja zna tvoje ime, prodavac kome daješ adresu za dostavu, objava na društvenoj mreži.

Lanac blokova ne zaboravlja ništa

Zašto je Bitcoin pseudoniman, a ne anoniman, objašnjava tekst Privatni i javni ključevi. Kako firme za analizu povezuju adrese sa ljudima, piše u tekstu Bitcoin u stvarnosti.

Stranica „Protect your privacy“ na bitcoin.org kaže da je Bitcoin verovatno najprovidnija mreža za plaćanje na svetu. Ista stranica upozorava da ono što danas ne može da se prati sutra može da postane lako. Greška od pre pet godina ostaje u lancu, a bolji alati za analizu mogu kasnije da je pročitaju.

Jedna kupovina na menjačnici vodi i do adresa za koje menjačnica nije znala

Primer je izmišljen. Menjačnica ti pošalje 0,005 bitcoina (500.000 satošija) na adresu A i zna da je ta adresa tvoja. Prijatelj ti pošalje 0,002 bitcoina (200.000 satošija) na adresu B, za koju menjačnica ne zna. Kasnije kupiš polovan bicikl za 0,006 bitcoina, a novčanik potroši obe uplate u istoj transakciji.

Satoshi je još u whitepaperu napisao da transakcija sa više ulaza otkriva da su svi ulazi pripadali istom vlasniku. Menjačnica zato sada može da zaključi da je i adresa B tvoja. Iznos odaje i kusur. Plaćanje je okruglih 0,006 bitcoina, a ono što ostane posle naknade, 0,0009792 bitcoina (97.920 satošija), je kusur. Tako se vidi i da je adresa C tvoja. Kad potrošiš kusur, trag ide dalje. Kako analitičari čitaju ovakve transakcije, piše u tekstu Šta je UTXO?

Šta te odaje i šta pomaže

Neke od ovih stvari se ne vide u lancu. Novčanik na telefonu obično nema ceo lanac blokova, pa pita tuđ server koje su transakcije njegove. Da bi dobio odgovor, mora da kaže koje ga adrese zanimaju, kako objašnjava tekst o light node-u. Ako serveru daš prošireni javni ključ (xpub), on vidi sve tvoje adrese, i one koje ćeš tek koristiti.

Druga stvar je IP adresa. Čvorovi prosleđuju transakcije jedni drugima, a ista stranica na bitcoin.org upozorava da neko može da sluša mrežu i beleži sa koje IP adrese je transakcija stigla. IP adresa vodi do ugovora sa internet provajderom, a on zna tvoje ime.

Šta pomaže, od najlakšeg ka težem

Nova adresa i oznaka za svako primanje

Dobar novčanik za svako primanje sam daje novu adresu. Zašto je to važno, objašnjava tekst o ključevima i adresama. Stranica o privatnosti na bitcoin.org to naziva verovatno najvažnijim savetom.

Drugi korak je oznaka (engl. label), kratka beleška uz primanje: „menjačnica, mart“ ili „Marko, za bicikl“. Predlog BIP 329, koji opisuje kako se oznake prenose iz jednog novčanika u drugi, kaže da oznake pokazuju odakle je novac i pomažu da se pri trošenju ne oda ništa nepotrebno (BIP 329). Kad šalješ, uz coin control ti biraš koje bitcoine trošiš, a oznaka ti kaže šta sme da ide zajedno.

Dve gomile koje se ne mešaju

Bitcoine kupljene uz ličnu kartu i bitcoine koje imaš bez nje ne troši u istoj transakciji. Ista stranica na bitcoin.org predlaže i više novčanika za različite svrhe, da transakcije ne bi mogle da se povežu. Po nama je ovo najvažnija navika posle nove adrese, jer spojeni bitcoini više ne mogu da se razdvoje.

Bitcoin bez lične karte možeš da dobiš kao platu ili za prodatu stvar, ili da ga kupiš direktno od drugog čoveka. Takva kupovina je u Srbiji dozvoljena, uz pravila koja objašnjava tekst o KYC-u, a porez važi i tada. Ovo nije finansijski savet.

Svoj čvor umesto tuđeg servera

Novčanik povezan sa tvojim čvorom ne pita nikoga za stanje. Čvor preuzima sve blokove i sam nalazi tvoje transakcije, pa nijedan server ne saznaje koje su adrese tvoje.

Tor za čvor

Tor je mreža računara koje drže dobrovoljci. Saobraćaj ide preko više njih i šifruje se na svakom koraku (torproject.org), kao pismo u nekoliko koverti od kojih svaki poštar otvara samo svoju. Sajt ili čvor sa druge strane ne vidi gde se tvoj računar nalazi (Tor, „What is Tor?“).

Bitcoin Core, program za full node iz teksta o čvorovima, ima uputstvo za rad preko Tora. Kad na računaru radi Tor, čvor se pokrene sa podešavanjem -proxy=127.0.0.1:9050 i sve njegove odlazne veze idu preko Tora (doc/tor.md). Od verzije 31.0 postoji i podešavanje -privatebroadcast, koje transakciju šalje kroz kratke veze preko Tora ili mreže I2P. Označeno je kao probno i ne važi za transakcije iz samog novčanika (init.cpp).

Lightning za sitna plaćanja

Plaćanje preko Lightning-a ne ulazi u blok, a putuje šifrovano u slojevima, pa svaki čvor na putu zna samo prethodni i sledeći korak. Ali račun za plaćanje (engl. invoice) otkriva čvor primaoca (BOLT 11). Novčanik koji ključeve drži kod firme toj firmi pokazuje sva plaćanja, kako piše u delu Šta Lightning ne rešava.

CoinJoin: jedna transakcija za više ljudi

CoinJoin je transakcija koju zajedno sastavi i potpiše više ljudi. Ideju je 22. avgusta 2013. opisao programer Gregory Maxwell (bitcointalk). Svako unese svoj ulaz, a izlazi su iste veličine. Svako potpisuje samo svoj ulaz, i to tek kad vidi da je njegov izlaz u transakciji, pa niko nikoga ne može da pokrade. Spolja se vidi da je transakcija zajednička, ali ne i ko je dobio koji od istih izlaza.

Tako CoinJoin kvari pravilo iz primera sa biciklom, da su svi ulazi jednog vlasnika.

Šta kažu pravila

CoinJoin ima i cenu. Stranica o privatnosti na bitcoin.org kaže da zakonitost usluga za mešanje zavisi od zemlje. Kaže i da usluga sa posrednikom traži poverenje da posrednik neće izgubiti ili ukrasti novac i da neće čuvati zapis o tome šta je ko tražio.

U Srbiji Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma pranjem novca smatra i prikrivanje porekla imovine stečene krivičnim delom (član 2.). Isti zakon traži od menjačnice da, u skladu sa procenom rizika, pribavi i proceni podatke o poreklu imovine. Kad to ne može, mora da odbije transakciju (član 7.). Bitcoini posle CoinJoina zato mogu da zapnu na menjačnici.

U SAD su osnivači programa Samourai Wallet, koji je imao uslugu za zajedničke transakcije, 30. jula 2025. priznali krivicu za udruživanje radi vođenja posla prenosa novca za koji su znali da prenosi novac stečen kriminalom (američko tužilaštvo). Po tužilaštvu, kroz dve usluge tog programa prošlo je više od 80.000 bitcoina, a osnivači su ga nudili i kriminalcima. Osuđeni su 6. i 19. novembra 2025. na pet i četiri godine zatvora (saopštenje).

Mi ne dajemo pravni savet i ne preporučujemo ništa što krši zakon. Ko razmišlja o CoinJoinu, neka prvo proveri pravila zemlje u kojoj živi i menjačnice preko koje menja novac.

Bezbednost počinje time da niko ne zna

Lopov ne krade ono za šta ne zna. Ne pričaj koliko bitcoina imaš, ni na mreži ni uživo. To savetuje i tekst o KYC-u, uz primer menjačnice iz koje su procurili podaci korisnika.

Spiskovi kupaca cure i kod onih koji prodaju opremu. Proizvođač hardverskih novčanika Ledger objavio je 21. decembra 2020. da je u javnost dospela baza iz njegove internet prodavnice, sa oko milion mejl adresa i oko 272.000 imena, poštanskih adresa i brojeva telefona kupaca (izjava firme). Isti proizvođač piše da su uređaji i novac kupaca bezbedni, ali upozorava i na lažne mejlove i SMS poruke. Ključeve niko nije ukrao. Ukradeno je znanje ko ima uređaj i gde živi.

Posle curenja stižu poruke koje se predstavljaju kao firma i traže frazu za oporavak. Kako se prepoznaju lažna podrška i lažne aplikacije, piše u tekstu Bitcoin novčanici, a druge vrste prevara u tekstu Bitcoin za početnike.

Kad pretnja nije na ekranu

Među ljudima koji se bave bezbednošću poznat je strip o „napadu ključem od pet dolara“ (xkcd 538). Šifrovanje može da bude savršeno, ali napadač koji te nađe kod kuće ne mora da ga razbije. Dovoljno mu je da te natera da otključaš novčanik.

To se dešava i u stvarnosti. Američko ministarstvo pravde objavilo je 25. juna 2024. da je porota proglasila krivim vođu grupe koja je provaljivala u kuće vlasnika kriptovaluta, vezivala ih i terala da isprazne svoje račune. Pre napada grupa je upadala u mejl naloge žrtava i pratila ih uživo (saopštenje). Zato je mejl kojim se prijavljuješ na menjačnicu deo tvoje bezbednosti, kao i adresa na koju naručuješ uređaj.

Ako pretnja ipak dođe, pomažu novčanik mamac uz passphrase i ključevi na više mesta kod multisiga, jer napadač u tvojoj kući tada nema sve što mu treba. Ni jedno ni drugo nije garancija.

Šta iz ovoga sledi za tebe

Ovo su praktični saveti, poređani od najlakšeg.

Šta dalje?

Ovim tekstom se završava deo staze o sigurnosti i privatnosti. Mnogo pre Bitcoina privatnost su kriptografijom branili ljudi koji su sebe zvali Cypherpunks. Jedan od njih, Eric Hughes, napisao je 1993. godine: „Privacy is the power to selectively reveal oneself to the world.“ (Privatnost je moć da biraš šta o sebi otkrivaš svetu, „A Cypherpunk's Manifesto“.) O njima piše sledeći tekst, Šta su Cypherpunks?

Lanac blokova ne zaboravlja. Ti biraš šta će da zapamti.