Antifragilnost Bitcoina:Šta su udarci promenili u mreži

Najvažnije u nekoliko reči:

Antifragilnost je osobina stvari koje od udaraca, nereda i napora postaju bolje. Kad prvi put ceo dan kopaš baštu, sutradan te bole ruke. Posle mesec dana isti posao jedva osetiš. Mišić nije samo izdržao napor, nego je od njega ojačao.

Za Bitcoin se često kaže da je takav. Ovde gledamo pet stvarnih udaraca, od 2010. do 2021. godine, i šta je posle svakog bilo drugačije.

Suprotnost krhkom nije otporno

Reč je uveo Nassim Nicholas Taleb, u knjizi „Antifragile“ koja je izašla 27. novembra 2012. godine (stranica izdavača). Knjiga počinje paketom. Šalješ rođaku kutiju čaša za šampanjac i na nju pišeš „lomljivo“. Taleb pita šta je tačna suprotnost takvom paketu.

Većina ljudi kaže „čvrsto“ ili „otporno“. Ali na čvrst paket niko ništa ne piše, jer mu udarac niti škodi niti koristi. Prava suprotnost bio bi paket na kome piše „slobodno ga bacajte“, jer bi mu udarci koristili:

„

„Its contents would not just be unbreakable, but would benefit from shocks and a wide array of trauma.“ (Sadržaj ne bi bio samo nelomljiv, nego bi mu koristili udarci i svakojake povrede, prvo poglavlje na stranici izdavača.)

Za tri vrste stvari Taleb uzima tri mita. Damoklov mač visi o jednoj dlaki konjskog repa i pre ili kasnije padne. Feniks posle svakog uništenja nastane iz pepela, ali isti kakav je bio. Hidri, kad joj odseku glavu, izrastu dve nove. Damokle je krhak, Feniks otporan, a Hidra antifragilna.

Taleb piše i da je antifragilnost osobina svakog sistema koji je preživeo. Da li je Bitcoin Hidra ili samo Feniks, ne može da se dokaže jednom rečenicom. Mi gledamo jednostavno. Šta je udarac pogodio i šta je u mreži posle njega drugačije nego pre?

Greške u kodu ostavile su za sobom nove provere

Avgust 2010: transakcija od 184 milijarde bitcoina

Dana 15. avgusta 2010. korisnici foruma bitcointalk primetili su čudan blok na visini 74.638 (tema na forumu). U njemu je bila transakcija sa dva izlaza, svaki od oko 92 milijarde bitcoina (tema na forumu). Zajedno je to 184.467.440.737 bitcoina, skoro 8.800 puta više nego što će ih ikad biti.

Kako je to prošlo? Program je iznose sabirao u broj sa ograničenim brojem mesta. Kad zbir pređe najveći broj koji staje, okrene se, kao stari brojač kilometara koji posle 999.999 pokaže nule. Zbir dva ogromna izlaza postao je negativan, a negativan zbir je prošao proveru da transakcija ne isplaćuje više nego što troši.

Istog dana Satoshi je u kod dodao proveru pod imenom MAX_MONEY. Nijedan izlaz, ni zbir izlaza, ne sme da pređe 21 milion bitcoina (ispravka u kodu). Čvorovi su preuzeli novu verziju 0.3.10, a lanac bez lažnog bloka postao je duži. Satoshi je javio: „The good block chain has overtaken the bad block chain“ (Dobar lanac je prestigao loš, najava verzije 0.3.10). Lažni bitcoini nestali su sa napuštenim lancem.

Ista provera i danas stoji u Bitcoin Core-u, sa komentarom koji upućuje baš na ovu grešku, CVE-2010-5139 (izvorni kod). Granica od 21 milion do tada je sledila iz rasporeda nagrada. Od tog dana svaki čvor je proverava i na svakom izlazu svake transakcije.

Mart 2013: dve verzije koje se nisu slagale

Dana 11. marta 2013. nova verzija programa prihvatila je jedan veliki blok, a starije nisu mogle da ga obrade. Lanac se podelio na dva. Kako se to razrešilo i kako je neko isti novac potrošio dvaput, opisuje tekst o dvostrukoj potrošnji.

Ovde je važan izveštaj koji je usledio, BIP 50. On kaže da su starije verzije imale ograničenje baze podataka koje niko nije primetio. Bez ičije namere, to ograničenje je postalo pravilo o tome koji blok važi, i to pravilo nije bilo isto na svim računarima. Verzija 0.8.1 uvela je privremena pravila protiv takvih blokova. Mreža je 16. avgusta 2013. prihvatila blok 252.451, koji neispravljene stare verzije nisu mogle da obrade, i od tada skriveno ograničenje više ne odlučuje ništa (BIP 50).

U obe priče greška je bila u programu, a ne u ideji. I u obe je posle udarca jedno pravilo postalo jasnije nego pre.

Kad je propala menjačnica, mreža je radila, a ljudi su ostali bez novca

Menjačnica Mt. Gox tražila je 28. februara 2014. zaštitu od poverilaca pred sudom u Tokiju. U saopštenju je napisala da je nestalo oko 750.000 bitcoina korisnika i oko 100.000 njenih, i da je verovatno kriva zloupotreba „greške u bitcoin sistemu“ (saopštenje). Američko Ministarstvo pravde kasnije je optužilo dvojicu napadača da su bitcoine iz nje iznosili još od 2011, o čemu piše tekst o novčanicima.

Blokovi su sve vreme stizali kao i pre. Za mrežu je menjačnica samo jedan od mnogih koji drže ključeve, i njena propast nije promenila nijedno pravilo.

Korisnici su prošli drugačije. Upravnik postupka je u oktobru 2026, više od dvanaest godina posle propasti, pomerio rok za isplate na 31. oktobar 2027, jer mnogi poverioci još nisu dobili ono što im pripada (obaveštenje).

Ovu razliku je lako preskočiti kad se priča o antifragilnosti. Protokol je izašao netaknut. Ljudi koji su bitcoine držali na menjačnici izgubili su ih ili ih čekaju godinama, i za njih ništa nije bilo antifragilno. Po nama, ojačala je samo jedna pouka: nisu tvoji ključevi, nisu tvoji bitcoini.

Spor oko pravila 2017. završio se tako što ih niko nije nametnuo drugima

Godinama se raspravljalo da li blok treba da bude veći. Spor se završio u avgustu 2017. Deo ljudi je 1. avgusta napravio svoj lanac, Bitcoin Cash, sa većim blokovima. Na Bitcoinu je od bloka 481.824, 24. avgusta, počeo da važi SegWit, kao soft fork koji stari čvorovi i dalje prate (blok na mempool.space). Kako su oba događaja tekla, piše tekst o soft forku i hard forku, a šta je SegWit promenio u transakciji, tekst o SegWitu.

Za antifragilnost je ovde važno nešto drugo. Ko nije hteo ista pravila, nije mogao da ih nametne ostalima, pa je otišao sa svojim lancem. Ko je ostao, dobio je izmenu koja nije izbacila nijedan stari čvor, jer pravila proverava svaki čvor sam.

Kina je 2021. uzela mreži više od pola snage, a mreža ju je vratila za manje od sedam meseci

Kineska vlada je 21. maja 2021. najavila da će suzbiti rudarenje Bitcoina i trgovinu bitcoinom (gov.cn). Šta se tada dešavalo sa težinom i koliko su sporo stizali blokovi, piše u tekstu o rudarenju. Ovde gledamo brzinu heširanja (engl. hash rate), koliko heševa cela mreža proba u sekundi. Ona se ne meri, nego procenjuje iz nađenih blokova, pa uzimamo prosek sedam dana.

Prosek je pre najave bio najveći 14. maja 2021, 180,8 EH/s, a EH/s je milijardu milijardi heševa u sekundi. Najmanji je bio 3. jula, 84,3 EH/s, 53% manje. Raniji vrh mreža je prešla 9. decembra 2021. godine (mempool.space).

Kina je 24. septembra 2021. zabranila i sve poslove sa virtuelnim valutama, pa i usluge stranih menjačnica njenim građanima (Narodna banka Kine). Šta je posle toga bilo sa trgovinom, piše u tekstu o mitovima.

Danas mreža radi mnogo brže. Prosek sedam dana do 2. novembra 2026. je 1.069 EH/s, skoro šest puta više nego u maju 2021 (mempool.space). Što je brzina heširanja veća, to je skuplje prepraviti blokove, o čemu piše deo o napadu 51%.

Po nama, ovo je od svih pet udaraca najbliže Hidri. Da li bi mreža rasla isto i bez zabrane, ne zna niko. Ali udarac koji joj je uzeo više od pola snage nije je zaustavio.

Pet udaraca na jednom mestu

Svaki red kaže šta je udarilo, šta je mreža imala posle toga i šta je to koštalo ljude.

Šta je u Bitcoinu i dalje krhko

Antifragilnost važi za mrežu, i to za udarce koje je već primila. Krhkih mesta ima, i ona nisu mala:

Zato antifragilnost, po nama, ne važi za tvoje bitcoine, nego za mrežu. Tvoji bitcoini su otporni onoliko koliko je otporan način na koji ih čuvaš.

Taleb danas kaže da je Bitcoin krhak

Sam Taleb se sa ovim tekstom ne slaže. U junu 2021. objavio je rad „Bitcoin, Currencies, and Fragility“, prihvaćen za časopis Quantitative Finance (rad na arXiv-u). U njemu tvrdi da Bitcoin nije uspeo kao valuta, da ne čuva vrednost i da ne štiti od inflacije. Bitcoin opisuje kao „zero-sum maximally fragile asset“ (imovinu nulte sume, krhku koliko god može da bude).

Njegov glavni razlog je ovaj. Bitcoin je zapis u knjizi koji neko mora stalno da održava, rudari i ljudi kojima je stalo. Zlato postoji i kad ga niko ne čuva. Ako postoji i najmanja šansa da održavanje jednog dana prestane, kaže Taleb, vrednost bitcoina već danas mora da bude nula.

Po nama, Taleb i ovaj tekst govore o različitim stvarima. On sudi o ceni i o Bitcoinu kao novcu, a mi gledamo šta je mreža radila kad su je udarili. Zavisnost od ljudi koji je održavaju je stvarna, zato i stoji među krhkim mestima. Ali u pet udaraca ti ljudi su došli kad je trebalo. Da li će tako biti i za sto godina, ne zna niko, pa ni mi. Padovi cene su takođe stvarni, i o njima piše tekst o slabim rukama. Ovo nije finansijski savet.

Šta iz ovoga sledi za tebe

Šta dalje?

Ovo je treći tekst dela staze o filozofiji i istoriji pokreta. Sledeći je tekst Dan nezavisnosti Bitcoina: ko je 2017. odlučio koja pravila važe, o sporu oko pravila iz 2017. dan po dan, iz ugla rudara, firmi i korisnika sa svojim čvorovima.

Antifragilna je mreža, a ne tvoj novčanik. O njemu brineš ti.