Doznake iz inostranstva:Koliko košta da novac stigne kući
Koliko novca stiže u Srbiju iz inostranstva, koliko košta slanje preko banke, operatera i aplikacije, šta je promenio SEPA od maja 2026, šta Lightning zaista košta, od kog iznosa je jeftiniji lanac blokova i koji porez se plaća kad se bitcoin proda.
Sadržaj
Najvažnije u nekoliko reči:
- U Srbiju je 2025. iz inostranstva stiglo 5,33 milijarde evra doznaka, 5,9% bruto domaćeg proizvoda.
- Svetska banka meri koliko košta poslati iznos od 200 dolara. U avgustu 2025. to je iz Nemačke u Srbiju u proseku koštalo 2,47% iznosa, a iz Italije 16,25%. Cilj UN je 3%.
- Od 5. maja 2026. banke u Srbiji primaju evre preko SEPA-e. Novac stiže najkasnije sledećeg radnog dana i u punom iznosu, a svako plaća naknadu svoje banke.
- Kod iste firme slanje preko interneta može da bude znatno jeftinije nego u poslovnici. Zato se poredi koliko primalac dobije, a ne samo naknada.
- Lightning prenese bitcoin za nekoliko sekundi, svakog dana, a mreža za 200 evra uzme oko dva evrocenta po posredniku. Rizik cene postoji samo dok bitcoin čeka na prodaju.
- Po nama je Lightning bolji put da novac stigne kući. Većina primalaca ipak traži dinare, pa je danas najveći trošak zamena kod menjačnice, a ne sam prenos.
Doznaka je novac koji neko iz inostranstva šalje ljudima u Srbiji. Kad sin koji radi u Nemačkoj pošalje roditeljima novac za račune, to je doznaka. Narodna banka Srbije (NBS) u doznake ubraja i penzije iz inostranstva, pomoć i poklone koje ljudi u Srbiji dobiju iz drugih zemalja (NBS, 15. jul 2026).
Novac do kuće ide kroz nečije ruke, a svaka ruka nešto uzme. Ovde poredimo četiri puta: banku, operatera za slanje novca, aplikaciju i Lightning. Za svaki gledamo koliko košta, koliko traje i šta primalac na kraju dobije.
Iz inostranstva svake godine stiže više od pet milijardi evra
Po platnom bilansu NBS, u Srbiju je 2025. stiglo 5.328,2 miliona evra doznaka, a iz Srbije je u inostranstvo otišlo 757,6 miliona (NBS, platni bilans 2007-2025). To je oko 14,6 miliona evra svakog dana. Bruto domaći proizvod Srbije te godine bio je 90.087,1 milion evra (NBS, osnovni makroekonomski pokazatelji). Doznake su, dakle, bile 5,9% svega što je zemlja te godine proizvela. Taj udeo smo izračunali iz dva broja NBS.
Od 2022. u Srbiju stiže oko pet milijardi evra doznaka godišnje
Priliv doznaka po godinama, u milijardama evra. Doznake su po NBS i penzije i pokloni iz inostranstva.
Brojevi sa grafikona
| Godina | Priliv doznaka |
|---|---|
| 2007 | 2,62 mlrd € |
| 2008 | 2,29 mlrd € |
| 2009 | 3,19 mlrd € |
| 2010 | 2,98 mlrd € |
| 2011 | 2,71 mlrd € |
| 2012 | 2,60 mlrd € |
| 2013 | 2,86 mlrd € |
| 2014 | 2,60 mlrd € |
| 2015 | 2,86 mlrd € |
| 2016 | 2,69 mlrd € |
| 2017 | 2,96 mlrd € |
| 2018 | 3,53 mlrd € |
| 2019 | 3,52 mlrd € |
| 2020 | 3,12 mlrd € |
| 2021 | 3,64 mlrd € |
| 2022 | 5,03 mlrd € |
| 2023 | 5,00 mlrd € |
| 2024 | 4,90 mlrd € |
| 2025 | 5,33 mlrd € |
Izvori: Narodna banka Srbije, platni bilans 2007-2025, šira šema, red 1.C.2.1.a (otvara se u novom prozoru), preliminarni podaci, preuzeto 6.11.2026, priliv ličnih transfera (doznaka) u Srbiju po godinama, u milionima evra; Narodna banka Srbije, osnovni makroekonomski pokazatelji (otvara se u novom prozoru), ažurirano 19.10.2026, BDP 2025. u milionima evra. U 2025. to je bilo 5,9% bruto domaćeg proizvoda. Iznosi su u evrima tog vremena, bez preračuna za inflaciju.
Od 2007. do 2021. stizalo je od 2,29 do 3,64 milijarde evra godišnje. U 2022. doznake su skočile na 5,03 milijarde i od tada su oko pet. NBS piše da je rast posle korone delom posledica visoke inflacije u zemljama iz kojih novac dolazi, jer inflacija povećava i iznose u evrima (NBS, 26. decembar 2025). Od januara do avgusta 2026. stiglo je 3.909,3 miliona evra, 13,7% više nego u istom delu 2025 (NBS, platni bilans 2026).
Najviše novca dolazi iz Nemačke. Od januara do oktobra 2025. iz nje je stiglo 24,6% svih doznaka, iz Švajcarske 11,7%, iz Austrije 8,6%, iz SAD 6,8% i iz Hrvatske 6,5% (NBS, 26. decembar 2025).
Svetska banka meri cenu slanja, a razlika između zemalja je velika
Svetska banka u bazi Remittance Prices Worldwide beleži koliko košta poslati 200 dolara, preračunato u valutu zemlje iz koje se šalje. Iz evrozone je to 140 evra, iz Švajcarske 160 franaka. Cena ima dva dela:
- naknadu, koju vidiš kad plaćaš;
- kursnu razliku (engl. exchange rate margin), odnosno koliko je kurs po kome firma menja novac lošiji od tržišnog. Nju ne vidiš kao stavku, ali primalac zbog nje dobije manje.
Za Srbiju postoje merenja iz pet zemalja, poslednja iz avgusta 2025 (Svetska banka, iz Nemačke u Srbiju).
Koliko košta poslati 200 dolara u Srbiju
Iznos u valuti pošiljaoca, avgust 2025. Tačka je prosek, traka od najjeftinije do najskuplje merene usluge, isprekidana linija je cilj UN od 3%.
- Nemačka2,47%šalje se 140 €od 1,07% do 7,86%Iz Nemačke u Srbiju, za 140 € prosečno 3,46 €. Najjeftinija merena usluga 1,07%, najskuplja 7,86%.
- Austrija5,30%šalje se 140 €od 3,57% do 14,22%Iz Austrije u Srbiju, za 140 € prosečno 7,43 €. Najjeftinija merena usluga 3,57%, najskuplja 14,22%.
- Švajcarska5,62%šalje se 160 CHFod 3,25% do 8,37%Iz Švajcarske u Srbiju, za 160 CHF prosečno 9,00 CHF. Najjeftinija merena usluga 3,25%, najskuplja 8,37%.
- Francuska8,05%šalje se 140 €od 4,89% do 13,05%Iz Francuske u Srbiju, za 140 € prosečno 11,27 €. Najjeftinija merena usluga 4,89%, najskuplja 13,05%.
- Italija16,25%šalje se 140 €od 2,85% do 35,89%Iz Italije u Srbiju, za 140 € prosečno 22,75 €. Najjeftinija merena usluga 2,85%, najskuplja 35,89%.
- Lightning (mreža)0,01%šalje se 140 €, jedan posredniknaš račun, bez menjačnice140 € je 5.11.2026. bilo 0,0020669 BTC · 206.690 sat. Jedan posrednik po srednjoj naknadi javne mreže uzima oko 0,00000021 BTC · 21 sat. Naš račun, bez menjačnice i naknade novčanika.
Izvori: Svetska banka, Remittance Prices Worldwide, pravci u Srbiju (otvara se u novom prozoru), treće tromesečje 2025, prikupljeno od 8.8. do 3.9.2025, ukupna cena slanja 200 dolara u valuti pošiljaoca, naknada i kursna razlika; Svetska banka, Remittance Prices Worldwide, izveštaj broj 54 (otvara se u novom prozoru), septembar 2025, svetski prosek i cilj UN od 3%; mempool.space, statistika Lightning mreže (otvara se u novom prozoru), 30.8.2026, medijana naknade po kanalu; mempool.space, cena bitcoina (otvara se u novom prozoru), 5.11.2026. u 19:00 po UTC, cena jednog bitcoina u evrima. Svetski prosek je tada bio 6,36%. Merenje Svetske banke je pre ulaska banaka iz Srbije u SEPA (5.5.2026), a iz SAD se ne meri. Red Lightning nije merenje Svetske banke, nego naš račun po ceni od 5.11.2026. Uzeta je samo naknada mreže za jednog posrednika, bez menjačnice na oba kraja i bez naknade novčanika.
Iz Nemačke je slanje u proseku koštalo 2,47%, oko 3,46 evra na 140 evra. Iz Italije je prosek bio 16,25%, jer su u merenju bile i banke koje su za slanje iz poslovnice uzimale od 18,46% do 35,89% iznosa (Svetska banka, iz Italije u Srbiju). Iz Nemačke je, obrnuto, najjeftinije bilo upravo slanje iz banke, 1,07%. Banka nije uvek ni najjeftinija ni najskuplja, pa treba pogledati cenu baš za tu banku.
Za poređenje, poslednji red je naš račun, a ne merenje Svetske banke. Za prenos istih 140 evra preko Lightninga jedan posrednik bi 5. novembra 2026. uzeo oko 0,00000021 bitcoina (21 satoši), 0,01% iznosa, bez menjačnice i naknade novčanika.
Za SAD, četvrtu zemlju po doznakama u Srbiju, Svetska banka cenu slanja u Srbiju ne meri.
Ujedinjene nacije imaju cilj održivog razvoja 10.c. Do 2030. slanje doznaka u svetu treba u proseku da košta najviše 3%, a iz svake zemlje u svaku treba da može da se pošalje za 5% ili manje. Svetski prosek je u trećem tromesečju 2025. bio 6,36%. Banke su u proseku uzimale 14,99%, a operateri za slanje novca 4,72% (Svetska banka, izveštaj broj 54). Od pet pravaca u Srbiju samo je Nemačka bila ispod 3%, a četiri su bila iznad 5%.
Banka: od maja 2026. evri stižu preko SEPA-e
SEPA (engl. Single Euro Payments Area, jedinstveno područje plaćanja u evrima) je područje u kome plaćanje u evrima između zemalja ide po istim pravilima kao plaćanje kod kuće. Srbija je u njega primljena 22. maja 2025 (NBS). Od 5. maja 2026. NBS i 18 banaka u Srbiji šalju i primaju evre preko SEPA transfera odobrenja (engl. SEPA Credit Transfer) (NBS, 5. maj 2026). Pored zemalja EU, SEPA obuhvata i Švajcarsku, Norvešku i Veliku Britaniju (NBS, pitanja i odgovori o SEPA).
Šta to znači za onoga ko prima, po istoj stranici NBS:
- novac stiže najkasnije do kraja sledećeg radnog dana od kada banka pošiljaoca primi ispravan nalog;
- primalac dobija pun iznos, bez odbitka posredničkih banaka, a svako plaća naknadu svoje banke;
- kad devizni propisi to traže, primalac svojoj banci istog ili sledećeg radnog dana kaže osnov uplate i donese dokumentaciju.
Banke iz Srbije zasad u SEPA učestvuju preko posredničkih banaka u inostranstvu, a NBS piše da to utiče na visinu naknade. Instant plaćanja u evrima, za nekoliko sekundi i nedeljom, banke iz Srbije uvode kasnije (isti izvor).
U EU važi pravilo da banka za plaćanje u evrima u drugu zemlju EU ne sme da uzme više nego za isto plaćanje kod kuće (Uredba (EU) 2021/1230, član 3.). Pravilo važi samo kad su obe banke u zemljama EU (član 2.), pa za plaćanje u Srbiju ne važi. Koliko košta slanje iz Nemačke u Srbiju i posle maja 2026, piše u cenovniku banke pošiljaoca.
Svetska banka je merila pre SEPA-e, a novije merenje nije objavila do 6. novembra 2026. NBS je u maju 2026. napisala da su naknade koje banke u Srbiji uzimaju za SEPA plaćanja niže od ranijih, ali broj nije dala.
Operateri i aplikacije: kursna razlika je deo cene
Operater za slanje novca (engl. money transfer operator) je firma koja novac prenosi svojom mrežom zastupnika. Najpoznatiji je Western Union. Primalac novac podiže u gotovini ili ga prima na račun, zavisno od usluge.
Cena zavisi od toga kako šalješ. Iz Nemačke je isti operater za slanje preko interneta uzimao 2,66%, a u poslovnici zastupnika 7,50% (Svetska banka, iz Nemačke u Srbiju). Iz Austrije je jedna njegova usluga imala naknadu od 1,99 evra i kursnu razliku od 2,47%, ukupno 3,89% (Svetska banka, iz Austrije u Srbiju). Veći deo cene bio je u kursu, ne u naknadi.
Aplikacije su operateri koji novac šalju uglavnom preko telefona i interneta. Svetska banka prati pet takvih firmi, među njima i Wise, i njihov prosek je u trećem tromesečju 2025. bio 3,54% (Svetska banka, izveštaj broj 54). Firme imenujemo samo da bi se znalo o kome je reč, a ne kao preporuku.
Pre slanja pitaj koliko će primalac dobiti, u evrima ili u dinarima. Kursna razlika se ne vidi na računu, ali se vidi u tom broju.
Lightning: bitcoin stiže za nekoliko sekundi, ali to nije ceo put
Kako Lightning radi, objašnjavaju tekstovi Lightning Network i Prvo plaćanje preko Lightninga. Doznaka preko Lightninga ima tri koraka:
- Pošiljalac u inostranstvu u menjačnici kupi bitcoin za evre.
- Pošalje ga preko Lightninga na novčanik primaoca, na fakturu (engl. invoice) ili na Lightning adresu.
- Primalac bitcoin čuva ili ga proda za dinare.
Srednji korak je jeftin. Za 200 evra se 5. novembra 2026. dobijalo oko 0,00295 bitcoina (295.272 satošija) (mempool.space). Po srednjoj naknadi javne Lightning mreže iz avgusta 2026, jedan posrednik za prosleđivanje toga uzima oko 0,0000003 bitcoina (30 satošija), oko dva evrocenta (mempool.space). Novčanik može da doda svoju naknadu. Novčanik iz primera u prethodnom tekstu za slanje uzima 0,4%, na 200 evra oko 80 centi (uputstvo novčanika).
Ali to nije ceo račun:
- Menjačnica se plaća na oba kraja. Pošiljalac plaća naknadu i razliku između kupovne i prodajne cene kad kupuje, a primalac isto to kad prodaje. Za ovaj put niko ne objavljuje merenje kao Svetska banka, pa ukupan broj ne pišemo. Pre slanja proveri cenovnike obe menjačnice.
- Cena bitcoina se menja dok bitcoin čeka. Rizik cene postoji samo između kupovine i prodaje. Ako pošiljalac kupi i odmah pošalje, a primalac odmah proda, prođe malo vremena i rizika skoro da nema. Ko bitcoin drži danima, nosi i promenu cene, nagore i nadole. Koliko duboko cena ume da padne, pokazuje tekst Šta su „slabe ruke“?
- Naknada mreže raste sa iznosom, a naknada u lancu ne. Posrednik uzima mali deo onoga što prosleđuje, pa je za uobičajene doznake naknada sitna, kakav god da je iznos. Uplata u lancu blokova košta isto za svaki iznos, 5. novembra 2026. za sledeći blok 0,00000846 bitcoina (846 satošija), kako računa prethodni tekst. Jedan posrednik po srednjoj naknadi uzima toliko tek na 0,08455 bitcoina (8.455.000 satošija), oko 5.730 evra, a kad put ima dva posrednika, granica je upola niža. Po nama je za iznose od nekoliko hiljada evra naviše bolji lanac blokova.
- Primalac mora da zna šta radi. Treba mu novčanik, fraza za oporavak zapisana na papiru i oprez prema lažnoj podršci, koja se javi baš kad čovek prvi put prima bitcoin.
Kako primalac u Srbiji dolazi do dinara
Bitcoin je u Srbiji dozvoljen, ali po zakonu nije novac. Primalac ga za dinare može da zameni na dva načina:
- Kod firme sa dozvolom Narodne banke Srbije. Takve firme su upisane u registar NBS. Dana 6. novembra 2026. u njemu su bile tri. Firma proverava ko si, kako piše u tekstu Šta su KYC i AML.
- Direktno sa drugim čovekom. Zakon o digitalnoj imovini takvu trgovinu izričito dozvoljava (član 36.). Kako da ona prođe bez prevare, piše u tekstu o KYC i AML.
Porez kad se bitcoin proda
Ovo su opšte informacije, a ne poreski savet. Kad se bitcoin proda za više nego što je za njega plaćeno, plaća se 15% poreza na kapitalni dobitak, a prijavu podnosi onaj ko prodaje (tekst o porezu). Kod digitalne imovine se kao nabavna cena priznaje cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu (Zakon o porezu na dohodak građana, član 74. stav 10).
Primalac koji je bitcoin dobio na poklon za njega nije platio ništa. Član 75. kaže da se za ono što je stečeno poklonom uzima cena po kojoj je kupio poklonodavac, ali pominje samo pravo, udeo i hartiju od vrednosti, a ne digitalnu imovinu. Kako se računa porez kad se proda poklonjen bitcoin, zakon dakle ne kaže jasno. Ako se prizna cena koju je platio pošiljalac, a primalac proda odmah, dobitka skoro da nema. Zato je dobro da pošiljalac sačuva potvrdu o kupovini i preda je primaocu.
Četiri puta jedan pored drugog
Četiri puta da novac stigne kući
Četiri pitanja, odgovor za svaki put.
Tabelu možeš da pomeraš levo-desno.
Tabela sabira tekst iznad; izvor svake tvrdnje stoji uz njenu rečenicu.
Šta mislimo: Lightning je bolji put, a skupa je zamena za dinare
Po nama je Lightning bolji način da se novac pošalje kući. Stiže za nekoliko sekundi, i nedeljom i za praznik, bez banke između. Radi i iz SAD i iz svake druge zemlje do koje SEPA ne dopire, a sam prenos uobičajene doznake košta nekoliko evrocenata ili manje.
Većina primalaca ipak još traži dinare, jer se u Srbiji računa i plaća u dinarima. Za njih je pravi trošak u menjačnici, na oba kraja, pa danas većina ljudi šalje preko banke ili jeftine aplikacije. To je granica starog sistema, a ne Lightninga. Ko bitcoin čuva umesto da ga odmah proda, menjačnicu u Srbiji ne plaća, ali nosi promenu cene. Ovo nije finansijski savet.
Šta iz ovoga sledi za tebe
Ključne lekcije:
- Doznake su 5,9% bruto domaćeg proizvoda Srbije, pa i mala razlika u ceni slanja znači mnogo novca.
- Cenu čine naknada i kursna razlika. Poredi iznos koji primalac dobije.
- Preko SEPA-e evri stižu za najviše jedan radni dan, ali samo iz zemalja koje SEPA obuhvata.
- Lightning prenosi za sekunde i skoro besplatno, a za iznose od nekoliko hiljada evra naviše jeftiniji je lanac blokova.
- Na putu preko bitcoina najviše košta zamena za dinare, a rizik cene postoji samo dok bitcoin čeka.
Šta dalje?
Doznaka preko Lightninga traži da i pošiljalac i primalac imaju kanal ili novčanik kod firme, a svaki kanal počinje transakcijom u lancu. Zašto ne može svako da ima svoj kanal i šta se zato gradi iznad Lightninga, od ecasha do Arka, objašnjava sledeći tekst, Slojevi iznad Lightninga: ecash, Ark i pitanje ko drži tvoj bitcoin.
Novac do kuće uvek prolazi kroz nečije ruke. Gledaj koliko ostane u ruci onoga kome ga šalješ.
- Doznake iz inostranstva: koliko košta da novac stigne kući
Tekst 6 od 23